Tunjevina na crnoj listi: Zašto su francuske vlasti zabranile da se služi u školama?

Tunjevina je godinama važila za zdrav obrok – bogata proteinima, omega-3 masnim kiselinama i „brza“ opcija za pripremu obrok salata i sendviča. Ali, iza te reputacije poslednjih godina krije se ozbiljan problem o kome se premalo priča: visok nivo žive u mesu tune.

Vest koja je šokirala Francusku pre nekoliko dana govori upravo o tome. Osam francuskih gradova, uključujući Pariz, Lion i Monpelje, zabranilo je tunu u školskim menzama nakon što su nezavisni testovi otkrili da konzervirana tunjevina sadrži opasno visoke nivoe žive – u pojedinim brendovima čak 13 puta više od granice koja se smatra bezbednom.

Preporučujemo

Zašto je živa toliko opasna?

Živa je jedan od najjačih poznatih neurotoksina. U organizmu se vremenom taloži, a naročito su ranjivi mozak i nervni sistem, gde može izazvati:

• oštećenje moždanih funkcija, posebno kod dece u razvoju,
• probleme sa pamćenjem i koncentracijom,
• poremećaje raspoloženja i depresiju,
• oštećenje bubrega i kardiovaskularnog sistema.

Zbog toga je upravo dečja ishrana posebno osetljiva tema – mali organizmi su ranjiviji na akumulirane toksine.

Zašto i pored opasnosti tuna i dalje u EU ima zeleno svetlo?

Evropska unija dozvoljava da tuna sadrži znatno više žive nego većina drugih vrsta ribe. To je paradoks: dok se potrošačima savetuje „umerenost“, industrija i dalje plasira proizvode koji prelaze granice i sigurnosti i zdravog razuma.

Poseban problem je kumulativni efekat - živa se zadržava u telu i taloži. Dakle, nije važno samo šta ste pojeli danas – već i šta ste jeli proteklih meseci i godina.

Poznato je da se tuna nalazi visoko u morskom lancu ishrane, što znači da tokom života pojede hiljade manjih riba i tako akumulira sve toksine koje su one imale u sebi. Što je riba krupnija i starija – to je nivo žive u njenom mesu viši.

Zato su upravo vrste poput tune, sabljarke i morskog psa - najproblematičnije.

Da li profit ima prednost u odnosu na zdravlje?

Odluka francuskih gradova da izbace tunjevinu iz školskih kuhinja nije samo zdravstvena mera – to je i jasan politički pritisak. Lokalne vlasti traže od EU da snizi dozvoljene nivoe žive ili potpuno zabrani služenje tune najosetljivijim delovima stanovništva – u školama, bolnicama i porodilištima.

A koji je odgovor Evropske komisije? Rečeno je da „ne postoji prostor da se dodatno snizi maksimalni dozvoljeni nivo žive u tuni” (koji je trenutno 1 mg/kg).

Zašto? Zato što bi, po njihovim rečima – „to moglo da poremeti snabdevenost tržišta“.

Drugim rečima: industrijski profit i isplativost se stavljaju ispred zdravlja, čak i dece.
Inače Evropa dopušta da tuna sadrži i do tri puta više žive nego većina drugih vrsta ribe. I to iako je naučno dokazano da je živa naročito opasna za mozak u razvoju.

Koje su alternative?

Ako volite morske ukuse, postoje bezbednije i zdravije opcije:

• Sitne ribe poput sardina i inćuna (ako jedete ribu), jer imaju kraći životni vek i manje toksina.
• Potpuno biljne alternative, koje danas na evropskom tržištu postoje (nažalost kod nas još ne), a nude vrlo realistične „tuna salate“ na bazi leblebija, soje ili graška.
• Alge – prirodan izvor omega-3 masnih kiselina, ali bez opasnih nivoa žive.

Mi nismo Francuska, ali poruka je univerzalna: ono što dolazi iz mora nije uvek čisto niti mora biti zdravo. Klimatske promene i zagađenje okeana sve više utiču na sigurnost hrane koju jedemo. Ako čitavi gradovi poput Pariza i Liona izbacuju tunu iz menija za decu, možda je vreme da se i mi zapitamo: da li nam zaista ta riba treba na tanjiru ako je rizik zaista visok?

Priroda nam već nudi obilje zdravih i bezbednih biljnih izvora proteina i omega-3 masnih kiselina. Možda je pravi trenutak da proteine i sočne zalogaje potražimo u biljnim alternativama koje ne sadrže akumulirane opasne nivoe toksina.