Ako hrana mora biti iskreno nazvana, da li je vreme da biftek postane "kravlje mišićno tkivo"?

Pod apsurdnim izgovorom da se "potrošači zbunjuju" u supermarketima, evropski zakonodavci su zvanično odlučili da biljni proizvodi više ne smeju da koriste termine poput "piletina", "slanina" ili "odrezak" (biftek). Mesni lobi je očigledno u panici, pa pokušava da monopolizuje reči koje se vekovima koriste za opisivanje oblika i načina pripreme hrane.

Ako je apsolutna transparentnost na etiketama zaista ultimativni cilj ovih novih pravila, postavlja se jedno vrlo logično pitanje koje je nedavno pokrenuto i u britanskom Guardian-u: zašto stati samo na biljnoj hrani? Ako ćemo hranu nazivati doslovno onakvom kakva jeste, vreme je da mesna industrija prestane da se krije iza romantičnih naziva i prikaže pravu istinu na svojim pakovanjima.

Šta je zabranjeno, a šta je "preživelo"?

Novi propisi u Evropi zabranjuju direktno povezivanje biljnih alternativa sa nazivima životinjskog mesa. Ipak, nakon oštrog pritiska organizacija za zaštitu prava životinja i plant-based brendova, ostvarena je mala pobeda. Reči kao što su "burger", "kobasica" i "medaljoni" su i dalje dozvoljene, pod strogim uslovom da na pakovanju jasno i krupno piše da su biljnog porekla.

Ovi izuzeci su opstali samo zato što je dokazano da reč "burger" označava oblik (pljeskavicu), a ne samu zoološku vrstu.

Mit o "zbunjenom" kupcu

Pravi razlog iza ovih zabrana nije zaštita kupaca, već usporavanje rastućeg plant-based tržišta. Mesna industrija tvrdi da kupci slučajno kupuju veganske proizvode misleći da je u pitanju meso. Međutim, podaci govore potpuno suprotno.

Velika YouGov anketa s kraja 2025. godine pokazala je da čak 92% potrošača nikada u životu nije greškom kupilo biljni burger ili kobasicu misleći da sadrži meso.

Ako ćemo pošteno

Jezik hrane nikada nije bio strogo bukvalan - da jeste, viršle bi se zvale "samleveni ostaci", a popularni engleski "hot dog" bi morao da sadrži pravo pseto. Ako zakonodavci zaista žele da imena na pakovanjima reflektuju surovu realnost, onda bi mesna industrija morala da menja etikete na sledeći način:

• Goveđi biftek bi morao da se zove: Kravlje mišićno tkivo
• Slanina bi nosila naziv: Usoljeni svinjski stomak
• Pileći medaljoni (nuggets): Slepljeni delovi piletine nepoznatog porekla

Zvuči apsurdno i neukusno? Upravo u tome i jeste poenta.

Prava prevara

Dok se veganski brendovi kažnjavaju zbog reči "slanina", pravi marketing koji obmanjuje kupce prolazi nekažnjeno. Pakovanja mesa su prepuna crteža zelenih pašnjaka, crvenih farmi i "nasmejanih" prasića i pilića, što je vizuelni narativ koji nema apsolutno nikakve veze sa surovom realnošću modernih industrijskih klanica. Ta ilustracija nam sugeriše da životinje entuzijastično učestvuju u sopstvenom konzumiranju.

U vreme kada se svet suočava sa klimatskom krizom i narušenim javnim zdravljem, otežavanje pristupa biljnoj hrani kroz "jezičke barijere" šalje potpuno pogrešnu poruku. Ljudima koji tek prelaze na biljnu ishranu, poznati nazivi poput "kobasice" ili "burgera" olakšavaju tranziciju jer znaju kako da to jelo spreme. Bilo kakva cenzura tih reči samo je očajnički pokušaj mesne industrije da zadrži monopol. Do tada, ko je za porciju ugljenisanog kravljeg mišića sa prženim štapićima krompira?