Amsterdam zabranio reklame za dizel, letove i meso na javnim površinama: Zagađivačima nema mesta na ulicama

Zamislite da šetate centrom grada, a da vam se sa bilborda i autobuskih stanica više ne nude jeftini letovi, novi dizeli ili brza hrana. U Amsterdamu ovo više nije samo ideja, već nova realnost.

Glavni grad Holandije postao je prva prestonica na svetu koja je donela zvaničnu odluku da sa gradskih površina protera marketing industrija koje direktno doprinose klimatskoj krizi. Poruka gradskih vlasti je jednostavna i jasna - ne možemo se boriti protiv zagađenja dok istovremeno dopuštamo da se na našim ulicama reklamiraju njegovi glavni uzročnici.

Šta su tačno uklonili sa ulica?

Nova pravila drastično menjaju vizuelni identitet grada. Sa svih površina koje su u vlasništvu grada (metro stanice, bilbordi na trgovima, oglasni stubovi) uklanjaju se reklame za:

• Fosilna goriva: Uključujući automobile na dizel i benzin.
• Avio-saobraćaj: Nema više promocija jeftinih letova i dalekih destinacija koje zahtevaju veliki karbonski otisak.
• Mesne prerađevine: Reklame za burgere i industrijsko meso odlaze u istoriju.

Važno je napomenuti da ovo nije totalna cenzura - privatni prodavci i dalje mogu da reklamiraju ove proizvode unutar svojih radnji ili na svojim izlozima, ali grad više neće iznajmljivati javni prostor za njihovu promociju.

Doslednost pre profita

Ovu inicijativu predvodile su zelene i progresivne partije, uz argument da grad ne može imati dvostruke standarde.

Ideja je da javni prostor treba da služi javnom interesu i zdravlju građana, a ne profitu kompanija čiji proizvodi ugrožavaju budućnost planete. Ako grad ulaže milione u smanjenje emisije gasova, nelogično je da na svojim autobusima reklamira kruzer-putovanja koja su ogromni zagađivači.

Mlečna industrija se izvukla

Iako je zabrana mesa istorijski korak, kritičari primećuju jednu nelogičnost - mlečna industrija je za sada izuzeta. Ovo je zanimljivo s obzirom na podatke o emisiji štetnih gasova:

• Proizvodnja mleka zahteva ogromne resurse vode i zemljišta, a emisija metana je značajna.
• Poređenja radi, proizvodnja ovsenog mleka zahteva 90% manje zemljišta i proizvodi 70% manje gasova staklene bašte od kravljeg mleka.

Ipak, reklame za sireve i jogurte ostaju dozvoljene, što sugeriše da je ovo tek prva faza šireg plana i da je lobi mlečne industrije i dalje veoma jak.

Talas se širi Evropom

Amsterdam nije usamljen u ovoj borbi, već predvodi trend koji zahvata Holandiju. Gradovi poput Haga i Utrehta već su uveli ili najavili slične mere. Najmegen je otišao i korak dalje, potpisivanjem "Plant Based Treaty" sporazuma, gde uz zabranu loših reklama aktivno promoviše biljnu ishranu.

Odluka Amsterdama postavlja važan presedan za ostatak sveta. Ona otvara pitanje: Kome pripada javni prostor? Da li gradovi treba da budu neutralne platforme za bilo koga ko plati reklamu, ili imaju odgovornost da oblikuju svest građana ka održivijim izborima?