Pol Makartni prozvao COP30: Nije etički služiti meso na konferenciji o klimi

Klimatske promene su globalni izazov, ali fokus je uglavnom na fosilnim gorivima i energiji za industriju, dok se uglavnom "zaboravlja" da stočarstvo i masovna proizvodnja mesa predstavljaju jedan od najvećih pokretača emisija gasova staklene bašte, krčenja šuma i gubitka biodiverziteta.

Svetski lideri okupili su ove nedelje u Belém-u, u Brazilu, za COP30 — klimatski samit koji treba da ponudi klimatska rešenja za našu planetu. I upravo zato je izbor hrane na konferenciji simbolično važan: ne možemo ozbiljno razgovarati o klimatskim merama, a istovremeno posluživati proizvode koji su direktno povezani sa uništavanjem Amazona i visokim emisijama ugljen-dioksida.

Pol Makartni, bivši član legendarne grupe Beatles i dugogodišnji vegetarijanac, odlučno je progovorio o ovom problemu, ukazujući na etičke implikacije političkih odluka: ako ćemo ozbiljno da se borimo za zaštitu planete, onda to mora da se vidi i na našem meniju.

Amazonija i paradoks COP30

Belém je simbolična lokacija — ulaz u Amazonsku prašumu, dom za 10% svih životinjskih vrsta na svetu i ključni regulator klime. Ali šume nestaju alarmantnom brzinom, uglavnom zbog krčenja radi stočarstva i uzgoja hrane za stoku. Zbog toga je planiranje menija sa mesom na COP30 — logički i etički paradoksalno, pa Pol Makartni kaže:

Poruka je jasna: ne možete pričati o zaštiti planete dok podržavate industriju koja je jedan od vodećih krivaca za klimatsku krizu.

Apel muzičke legende: “Neka meni bude u skladu sa misijom samita”

U saradnji sa organizacijom PETA, Makartni je poslao pismo brazilskoj ambasadi i predsedavajućem COP30, André Corrêa do Lago, zahtevajući da konferencija posluži učesnicima samo vegetarijansku hranu. U pismu on navodi:

“Pravljenje menija potpuno vegetarijanskim bi značajno smanjilo ugljenični otisak konferencije i dalo pozitivan primer svetu.”

On je naveo da UN i IPCC (Međunarodni panel naučnika za klimatske promene) godinama naglašavaju da prelazak na biljnu ishranu smanjuje emisije gasova staklene bašte, čuva zemljište i doprinosi očuvanju biodiverziteta. Odluka COP30 da posluži meso nije samo simbolički problem — ona ide protiv preporuka nauke i zdravog razuma.

Primeri koji pokazuju da se može

Dobar primer svima pokazao je nedavno održani događaj „Prince William’s Earthshot Prize“, koji je takođe održan u Brazilu i koji je poslužio potpuno vegetarijanski meni. Oni su demonstrirali da je moguće napraviti ukusnu, atraktivnu i održivu hranu za stotine učesnika — bez trunke mesa. Ako se to može na jednom ekološkom događaju sa svetskim zvaničnicima, zašto ne i na COP30? (u nastavku je snimak biljnog posluženja sa ovog ekološkog događaja).

Davanje prednosti biljkama ispred mesa - pitanje integriteta i liderstva

Biranje biljnih opcija na samitu nije samo stvar preferencija. To je pitanje doslednosti i integriteta:

• Potvrđuje ozbiljnost klimatskih mera
• Pokazuje poštovanje prema naučnim saznanjima
• Podržava biodiverzitet i zdravije ekosisteme
• Postavlja primer koji svet može da prati.

Hrana koja se servira nije simbolična — ona je konkretan signal i deo strategije. Pol Makartni ne traži od učesnika da postanu vegetarijanci. On samo traži doslednost - ako želite da pričate o zaštiti planete, vaša odluka o meniju mora da bude u skladu sa tim. Posluživanje biljnih jela na COP30 bilo bi mali, ali moćan korak - znak da svetski lideri mogu i žele da prate nauku i da razmišljaju o posledicama svojih odluka.