Svaka peta urinarna infekcija može biti povezana sa konzumiranjem mesa, otkriva novo istraživanje

Infekcije urinarnog trakta (UTI) spadaju među najčešće bakterijske infekcije današnjice. Većina ih ne predstavlja ozbiljan rizik, ali svako ko ih je ikada imao zna koliko mogu biti neprijatne - peckanje, bol u donjem delu stomaka i neprestana potreba za odlaskom u toalet. Iako se obično povezuju sa ličnom higijenom ili oslabljenim imunitetom, nova istraživanja pokazuju da izvor problema možda leži mnogo dublje, i to u samom lancu ishrane.

Preporučujemo

Šta povezuje meso i infekcije mokraćnih puteva?

Naučnici sa Univerziteta Džordž Vašington sproveli su obimno istraživanje u kojem su analizirali uzorke E. coli bakterije iz urinarnih infekcija kod više hiljada pacijenata, kao i iz mesa kupljenog u prodavnicama širom južne Kalifornije. Rezultati su bili iznenađujući: čak jedna od pet infekcija mogla se povezati sa istim sojevima bakterija pronađenim u mesu, posebno u piletini i ćuretini.

E. coli prirodno živi u crevima životinja i ljudi, ali određeni sojevi ove bakterije mogu biti opasni kada dospeju u urinarnu regiju. Problem nastaje kada zaraženo meso uđe u lanac ishrane, što se često dešava u uslovima industrijskog uzgoja, gde su životinje zbijene i bakterije se lako šire.

Zašto industrijski uzgoj ima ključnu ulogu

Veliki broj životinja na malom prostoru, nedovoljno kontrole i česta upotreba antibiotika, to je kombinacija koja pogoduje širenju bakterija otpornih na lekove. Upravo takvi sojevi E. coli danas postaju sve češći. Stručnjaci upozoravaju da dokle god se ovakvi uslovi ne promene, infekcije povezane sa mesom neće nestati.

Jedno od mogućih rešenja koje se pominje jeste vakcinacija životinja protiv najrizičnijih sojeva bakterija, ali dugoročno gledano, mnogo veći efekat imalo bi smanjenje potrošnje mesa i prelazak na biljne izvore proteina. Takav pristup ne bi koristio samo životinjama i planeti, već i ljudskom zdravlju.

Društveni faktori i rizik od infekcije

Zanimljivo je da se rizik od tzv. „foodborne“ urinarnih infekcija (infekcija prenetih hranom) ne raspoređuje ravnomerno. Istraživači su primetili da ljudi koji žive u siromašnijim područjima imaju i do 60% veći rizik od zaraze. Žene i stariji muškarci iz ovih zajednica posebno su pogođeni, što ukazuje na to da se zdravlje ne može odvojiti od društvenih i ekonomskih okolnosti.

Ovo otkriće dodatno naglašava potrebu za sistemskim promenama, ne samo u načinu na koji proizvodimo i rukujemo hranom, već i u pristupu javnom zdravlju.

Dok se čeka da se promene dese na širem nivou, pojedinci ipak mogu da smanje rizik. Osnovne mere higijene - temeljno pranje ruku pre i posle rukovanja sirovim mesom, odvajanje dasaka i noževa za različite namirnice, kao i izbegavanje nedovoljno termički obrađenih proizvoda, i dalje su ključne. Ali, ako želite da rizik svedete na minimum, izbegavajte meso u potpunosti.