Alergija na meso se sve više širi: Krpelj je oružje, a priroda uzvraća udarac

Zamislite scenu: sedite za stolom, ispred vas savršeno pečeni ćevapi ili pljeskavice, a vaše telo, umesto da uživa, počinje da reaguje kao da ste progutali otrov. Nemoguće? Ne baš. Upravo to se dešava hiljadama ljudi u Americi, gde običan krpelj, taj mali krvopija iz šume, „prevaspitava“ ljude da prestanu da jedu meso efikasnije nego ijedan borac za prava životinja.

Naime, dok većina ljudi odustaje od mesa zbog zdravlja, ekologije ili saosećanja prema životinjama, u Americi raste broj onih koji to čine iz potpuno neočekivanog razloga – alergije na meso izazvane ugrizom krpelja.

Šta je alfa-gal sindrom?

Krpelj „usamljena zvezda“ (Lone star - Amblyomma americanum) je vrsta krpelja koja je nekada živela uglavnom u jugoistočnom delu SAD-a, ali se zbog klimatskih promena sve više širi prema severu i zapadu. Prepoznatljiv je po beloj tački na leđima ženke – otuda i naziv „usamljena zvezda“. Hrani se krvlju jelena, domaćih životinja, kućnih ljubimaca, pa i ljudi.

Za razliku od poznatog „crnonogog“ krpelja koji prenosi lajmsku bolest, „lone star“ krpelj je ozloglašen jer može izazvati alfa-gal sindrom – ozbiljnu reakciju na crveno meso i proizvode životinjskog porekla. Rezultat? Alergija opasna po život. Pored toga, može prenositi i neke druge bolesti, poput erlihioze i tularemije.

Ukratko, reč je o malom parazitu koji je nenadano postao razlog zbog koga hiljade Amerikanaca više nikada neće moći da jedu meso. U samo jednom mestu, Martha’s Vineyard, ove godine je zabeleženo čak 523 slučajeva ovog sindroma – ogroman skok sa svega 2 slučaja iz 2020. godine! Na nivou cele Amerike, Centar za kontrolu bolesti (CDC) procenjuje da bi moglo biti i do 450.000 obolelih.

Zašto se ovi opasni krpelji sve više šire?

Stručnjaci kažu da širenje ovog sindroma neće stati. Za to postoje dva ključna razloga:

• Klimatske promene– toplije vreme produžava vlažnu sezonu i širi staništa krpelja.
• Širenje ljudskih naselja – kako gradimo sve više kuća na zemljištu gde je nekada bio dom divljih životinja, kontakt sa krpeljima postaje sve češći.

Drugim rečima: mi pravimo savršene uslove da krpelji osvoje nova područja – a oni nam uzvraćaju alergijom koja meso pretvara u neprijatelja.

Šira slika: Klimatske promene i hrana

Čini se da je alfa-gal sindrom samo jedan primer toga kako priroda uzvraća udarac. Naime, naučnici odavno upozoravaju da klimatske promene čine čitav naš prehrambeni sistem sve ranjivijim:

• Obilne kiše prenose opasne sojeve E. Coli bakterije sa velikih životinjskih farmi u polja gde se uzgajaju biljne kulture – što može lako zagaditi voće i povrće (slučajevi epidemija i povlačenja kontaminiranih proizvoda iz marketa su sve češći).
• Zbog zagrevanja okeana raste broj infekcija izazvanih bakterijom Vibrio vulnificus, koja se nalazi u školjkama i može biti smrtonosna.
• Čak i bizarni slučajevi, poput nedavno otkrivenog slučaja radioaktivnih smrznutih škampa, postaju verovatniji, jer klimatske promene menjaju morske struje i oslobađaju sa dna okeana zagađivače koji su decenijama bili zarobljeni.

Ironija krpeljima izazvane alergije na meso

Ironija je upravo u tome da stočarska i mesna industrija, koja je jedan od glavnih pokretača klimatskih promena – sada trpi posledice sopstvenog delovanja (smanjivanje upotrebe mesa). Poznato je naime, da bar 23% globalnih gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz poljoprivrede, a najviše zbog uticaja govedarstva i sa time povezanog krčenja šuma.

Šta mi možemo da uradimo?

Ne moramo čekati da nas ugrize krpelj da bismo obogatili ishranu biljnim namirnicama i tako dali svoj doprinos smanjenju karbonskog otiska i ublažavanju posledica klimatskih promena. Evo nekoliko jednostavnih primera za našu trpezu:

• Započnite dan biljnim doručkom – umesto bureka sa mesom i svinjskom mašću uz kravlji jogurt, probajte ovsene pahuljice sa biljnim mlekom voćem i orasima, ili integralni hleb sa humusom i svežim povrćem.
• Uvedite mahunarke bar 2–3 puta nedeljno – pasulj, leblebije, sočivo i grašak mogu divno zameniti meso u varivima, ali i obrok salatama.
• Eksperimentišite sa više vrsta povrća u dnevnom meniju – dodajte ih u jela ili salate koja već spremate i volite.
• Koristite redovno semenke i orašaste plodove – pospite salate bundevinim semenkama, koristite orahe u jelima umesto mlevenog mesa (propržite sa lukom, šargarepom i začinima) ili dodajte bademe u užinu.

Na ovaj način, ne samo da jačamo zdravlje, već i smanjujemo zavisnost od namirnica koje potpiruju klimatske promene i čine nas ranjivim na nove rizike u okruženju.

Dok aktivisti za prava životinja decenijama pokušavaju da ubede ljude da smanje potrošnju mesa, priroda je, izgleda, pronašla sopstvenog „glasnogovornika“ – krpelja. Njegov ugriz podseća da ono što ide protiv prirode, ona kad-tad dovede u ravnotežu.

Možda je mudrije da sami napravimo korak ka raznovrsnijoj i biljnijoj ishrani – jer priroda uvek nađe način da nas podseti gde je granica.