Izuzetna učestalost divertikuloze: Bolest moderne ishrane, a ovaj nutrijent je ključ

Da li znate šta je divertikuloza ili divertikulitis? Verovatno ne ako ste još mladi, ali nažalost velika je šansa da ćete nakon 50-te ili 60-te saznati, naročito ako ne vodite računa o tome šta jedete. A nije reč o nečemu što je fino i prijatno, već naprotiv nečemu što može postati vrlo neprijatan hroničan, ali i akutan zdravstveni problem.

Divertikuloza je danas najčešći poremećaj debelog creva – pogađa i do 70% ljudi do šezdesete godine života. Toliko je rasprostranjena da mnogi misle da je ona prosto neminovan deo starenja. Ali zapravo – nije uvek bilo tako. Pre samo nešto više od jednog veka, ova bolest gotovo da nije postojala. U medicinskoj literaturi do 1907. godine je opisano svega 25 slučajeva – ne 25% ljudi, već 25 slučajeva ukupno! Pre stotinjak godina divertikuloza se čak nije ni pominjala u medicinskim i hirurškim udžbenicima. A danas je njeno prisustvo u zemljama razvijenog sveta dostiglo epidemijske razmere!

Kako je nastala ova “nova” bolest?

Tek 70-ih godina prošlog veka naučnici su došli do zaključka šta je najverovatniji uzrok - divertikuloza je bolest koja verovatno nastaje zbog nedostatka jednog nutrijenta. U pitanju su – vlakna. A zašto je do pojave ovog poremećaja došlo tek u 20. veku?

Smatra se da je krajem 19. veka, usled upotrebe nove vrste mlinova, došlo do dodatnog uklanjanja vlakana iz mlevenih žitarica. Istovremeno, ljudi su počeli sve više da jedu meso, šećer, testo i mlečne proizvode, odnosno - hranu siromašnu vlaknima. Nekoliko decenija ovakve ishrane bilo je dovoljno da se bolest, koja ranije nije postojala, proširi zapadnim svetom munjevitom brzinom.

Kako ishrana siromašna vlaknima dovodi do divertikuloze?

Jednostavno je. Kada unosimo premalo vlakana, stolica nam postaje mala i tvrda. Da bi je potisnula, creva moraju snažno da se kontrahuju, što povećava pritisak u zidu debelog creva. Taj pritisak dovodi do stvaranja malih “džepova” (ili „naduvanih balončića“ koji mogu i da puknu) – divertikula. Vremenom, kod nekih ljudi, oni mogu da se upale i bolest prelazi u divertikulitis, što vodi u bol, posete hitnoj pomoći, a nekad su neophodne i operacije.

Dokazi u afričkim populacijama

Ako je teorija o nastanku divertikuloze zbog nedostatka vlakana u ishrani tačna, u populacijama koje jedu puno vlakana, ona bi bila retka. I zaista – kod više od 50% Afroamerikanaca (Amerikanaca afričkog porekla) u pedesetim godinama je pronađena divertikuloza, dok je u isto vreme među Afrikancima koji su jeli tradicionalnu većinski biljnu ishranu - bolest bila praktično nepoznata. U nekim studijama autopsija u afričkim zemljama, od nekoliko hiljada pregledanih ljudi – nije pronađen ni jedan slučaj pojave divertikuloze.

Razlog? Ti Afrikanci, koji potiču iz većinski ruralnih država su jeli ogromne količine povrća, celih žitarica i drugih biljnih namirnica – unoseći i do 70–90 grama vlakana dnevno. Radi poređenja, većina ljudi na Zapadu često ne unese ni trećinu te količine.

Šta kažu savremene studije?

Velike studije potvrđuju da je vegetarijanska ili pretežno biljna ishrana povezana sa značajno manjim rizikom od divertikuloze i njenih komplikacija.

• Ljudi koji jedu manje mesa imaju oko 16% manji rizik.
• Vegetarijanci imaju oko 35% manji rizik.
• A kod onih na strogo biljnoj ishrani rizik je smanjen i do 78%.

Dakle – što više biljaka i vlakana, to bolje.

Mit o zabrani orašastih plodova i semenki kod divertikuloze

Mnogi lekari su decenijama savetovali pacijentima sa divertikulozom da izbegavaju orahe, semenke, kokice ili kukuruz, u strahu da bi ovi mali delovi hrane mogli da se zaglave u divertikulima i izazovu upalu. Međutim, moderna istraživanja, uključujući studije sa Harvarda, pokazala su upravo suprotno: orašasti plodovi i kokice su povezani sa manjim rizikom od divertikulitisa. Danas su stručnjaci od Harvarda do Mayo klinike saglasni da je ovaj savet samo - mit.

Recept – Integralna pita sa povrćem i leblebijama (sa puno vlakana)

U Srbiji su pite omiljena hrana, pa evo i predloga kako možete napraviti verziju koja će osim dobrog ukusa, obiljem vlakana podržati i zdravlje vaših creva. To ćemo postići, ako uzmemeo integralne kore za pitu, i umesto sirom i jajima, napunimo ih dinstanim povrćem i mahunarkama.

Sastojci (za 4 porcije):

• 5-6 integralnih kora za pitu (oko 300 g)
• 2 šargarepe (150 g)
• 1 tikvica (250 g)
• 1 crvena paprika (100 g)
• 1 crni luk (100 g)
• 1 konzerva leblebija (240 g oceđenih) i izgnječenih (bolje će se povezati fil)
• 2-3 kašike maslinovog ulja Začini: so, biber, origano, slatka paprika u prahu (još bolje dimljena), beli luk u prahu, malo kurkume (po želji).

Priprema: Sitno iseckati luk, šargarepu i papriku, pa dinstati na kašici maslinovog ulja dok ne omekšaju. Dodati rendanu tikvicu i oceđene leblebije, pa dodati začine i još malo sve zajedno prodinstati. Podmazati manji pleh, pa ređati kore i fil, svaku koru blago poprskati vodom pomešanom sa malo ulja. Peći pitu oko 35 minuta na 180°C dok ne porumeni.

Po porciji, ova integralna pita sa povrćem i leblebijama donosi nam oko 16 g vlakana, što je više od polovine preporučenog dnevnog unosa (u Srbiji mnogi ljudi jedva unesu 15-20 g vlakana - dnevno).

Divertikuloza je bolest modernog doba – gotovo nepoznata pre 20. veka, a danas masovno prisutna. Sve ukazuje na to da je uzrok – manjak vlakana. Rešenje je jasno: više biljaka, više vlakana. Povrće, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi i semenke su prava prevencija, ali i najbolja terapija za zdravlje debelog creva.

U isto vreme, povećan unos vlakana pomaže i kod drugih bolesti – od srčanih oboljenja, preko dijabetesa, do gojaznosti. Zato je podizanje unosa vlakana danas jedan od najvažnijih zdravstvenih prioriteta.