Čuveno „pravilo pet sekundi“: Da li ima veze sa naukom ili je samo još jedan mit koji se prenosi godinama?

Nekako je postalo normalno da se, čim nam nešto isklizne iz ruke i padne na pod, začuje: „Ma pravilo pet sekundi, ništa mu neće biti“. Uz to se malo i dune u komad hrane da se ‘otrese’ prašina i sve ostalo sa poda. Ta mala fraza opstaje decenijama, a retko ko se pita da li zaista ima uporište u nauci. Ispostavlja se da baš i nema.

Koliko je važnih tih „pet sekundi“?

Istraživanja su pokazala da hrana počinje da skuplja bakterije onog trenutka kada dodirne površinu. Nije presudno koliko sekundi će provesti na podu, već kakva je ta površina i kakva je sama hrana. Vlažne namirnice, poput voća, lakše „pokupe“ mikroorganizme, dok su suvlje poput hleba nešto otpornije, ali i dalje nisu imune.

Podloga pravi razliku

Slično važi i za podlogu - na tepihu se bakterije prenose sporije nego na pločicama, ali suština ostaje ista: kontakt znači rizik. Čak i laboratorijska testiranja potvrdila su ono što zdrava logika već sugeriše - bakterije se prenose odmah, bez obzira da li hrana stoji pet sekundi ili ceo minut.

Ko je izmislio pravilo?

Poreklo „pravila“ ima i svoju istorijsku pozadinu. Priča se da je Džingis-kan određivao koliko sme da stoji hrana na zemlji, dok je Džulija Čajld u svojoj emisiji šezdesetih godina palačinku s poda vratila u tiganj uz šalu da „ako ste sami u kuhinji, sve je dozvoljeno“. Te anegdote jesu doprinele popularnosti „pravila“, ali sa higijenom imaju malo veze.

Slatkiši pobednici „pravila“

Ankete pokazuju da žene češće koriste pravilo nego muškarci, a posebno kada su u pitanju kolači ili bombone. Povrće, zanimljivo, mnogo ređe dobija „oprost“. Zbog ovakvih istraživanja čak je dodeljena i Ig Nobelova nagrada - za projekte koji nas prvo nasmeju, a onda nateraju na razmišljanje.

„Pravilo pet sekundi“ više je kulturni mit nego naučna istina. Hrana se kontaminira odmah po dodiru s podlogom, a na nama je da procenimo da li ćemo rizikovati ili ipak odabrati sigurnu stranu i baciti ono što je palo.