Da li znate koliko vode je potrebno za uzgoj jednog badema? Iznenađujuće brojke menjaju pogled na biljna mleka

Tržište biljnih napitaka je eksplodiralo, a bademovo mleko se godinama drži na tronu kao apsolutni favorit. Međutim, sigurno ste u poslednje vreme naišli na bombastične naslove koji ga optužuju da pustoši prirodne resurse, isušuje tlo i ubija pčele. Zbog takvih tvrdnji mnogi su se zapitali da li su nesvesno prešli na goru opciju i da li bi možda trebalo da se vrate kravljem mleku.

Mračna strana uzgoja badema

Istina je da badem zaista zahteva puno vode za sam uzgoj - istraživanja pokazuju da je za uzgoj samo jednog jedinog ploda badema potrebno neverovatnih 12 litara vode. Problem postaje još veći kada shvatimo da se gotovo celokupna svetska proizvodnja odvija u sunčanoj Kaliforniji, regiji koja se konstantno bori sa razornim sušama. Kako bi održali plantaže u životu, farmeri su prinuđeni da ispumpavaju dragocene podzemne vode.

Dodatni ekološki udarac trpe i pčele. Ogromne monokulture badema zahtevaju unakrsno oprašivanje, ali agresivni pesticidi i hemikalije koji se koriste u proizvodnji pokazali su se kao izuzetno toksični, zbog čega pčelinje populacije u ovim područjima drastično opadaju.

Zašto je onda i dalje neuporedivo bolje od kravljeg mleka?

Kada pročitate gornje podatke, slika o čaši bademovog napitka postaje prilično mračna. Ipak, situacija se drastično menja kada ove brojke uporedimo sa tradicionalnom mlekarskom industrijom.

Koliko god badem zahtevao vode, kravlje mleko je i dalje nezaustavljiva ekološka katastrofa. Evo i konkretnih razloga zašto:

• Zagađenje vazduha: Samo jedna čaša kravljeg mleka oslobađa čak tri puta više gasova staklene bašte u poređenju sa bilo kojom biljnom alternativom. Zapravo, sama stabla badema tokom svog životnog veka apsorbuju ogromne količine ugljen-dioksida, pa je njihov ukupan ugljenični otisak minimalan.
• Potrošnja vode: Dok badem troši mnogo vode, prosečna mlečna krava dnevno popije između 115 i 190 litara vode samo da bi preživela.
• Uništavanje zemljišta: Za proizvodnju kravljeg mleka potrebno je čak devet puta više obradivog zemljišta nego za biljne napitke.

Najveća svetska analiza prehrambenih sistema, sprovedena na Univerzitetu Oksford, zvanično je potvrdila da je izbacivanje mesa i mlečnih proizvoda iz ishrane ubedljivo najjači i najdirektniji potez koji svaki pojedinac može da napravi za spas planete.

Kako da ostanete ekološki osvešćeni?

Ako ne želite da se odreknete svog omiljenog orašastog napitka u kafi, ne brinite, postoje načini da vaša rutina bude održivija. Nutricionisti i ekolozi savetuju rotaciju - nemojte se oslanjati isključivo na jedan ukus. Prebacite se povremeno na ovseno ili sojino mleko, s obzirom na to da su za njihovu proizvodnju potrebne znatno manje količine vode i resursa.

Takođe, uvek možete preuzeti stvar u svoje ruke: kupite organske bademe i uz pomoć vode i blendera za svega nekoliko minuta napravite domaći, kremasti napitak, bez ikakve griže savesti, skrivenih aditiva i industrijskog pakovanja.

Iako masovni uzgoj badema ima svoje očigledne ekološke mane, povratak na kravlje mleko bio bi apsolutni korak unazad za očuvanje životne sredine. Biljna mleka u svakom pogledu pobeđuju tradicionalnu mlečnu industriju. Zato birajte raznovrsno, istražujte nove ukuse i uživajte u svom biljnom obroku znajući da i dalje činite ogromnu uslugu našoj planeti.