Seme staro 2.000 godina niklo u Izraelu: Naučnici oživeli drevne palme urme

Zamislite da posadite seme koje je poslednji put bilo ''živo'' dok je Jerusalimom dominirao Drugi hram. Ne radi se o naučnoj fantastici, već o stvarnom podvigu tima naučnika koji su uspešno probudili semena urme stara čak 2.000 godina.

Preporučujemo

Arheološki ostaci 

Semenke koje su nikle vekovima nakon što su pale u pesak potiču sa arheoloških nalazišta Masade i okolnih pustinjskih pećina. U tim sušnim, gotovo sterilnim uslovima, semena su bila zaštićena od propadanja i uspela da prežive vekove - bez svetlosti i bez vode. Sve dok nisu dospela u ruke tima koji je verovao da još ima života u njima.

Prvo seme koje je proklijalo 2005. godine dobilo je simbolično ime Metuzalem. Od tada se pridružilo još nekoliko palmi, uključujući i ženku po imenu Hana, koja je 2020. donela prve plodove - medeno-slatke, aromatične urme.

Kako su semena preživela dva milenijuma?

Naučnici su semenke pažljivo tretirali, najpre su ih potopili u toplu vodu, zatim u rastvore hranljivih materija i hormona rasta, a potom posadili u sterilno zemljište.

Radiokarbonskim testiranjem potvrđeno je da su semena stara između četvrtog veka p.n.e. i drugog veka n.e. što znači da su preživela pad carstava, klimatske promene, ratove i vekove zaborava.

Njihova veličina takođe je zanimljiva - u proseku su bila 30% veća od modernih semena urmi, što se poklapa sa rimskim zapisima koji hvale judejske palme po „veličini i slasti“.

Genetski tragovi drevne poljoprivrede

Kada su palme dovoljno ojačale, naučnici su analizirali njihovu DNK i otkrili zanimljive obrasce. Rane sorte potiču iz istočnih regija, dok kasnije pokazuju tragove gena iz Severne Afrike i Mesopotamije. Ovo potvrđuje da su tadašnji judejski uzgajivači uvozili elitne sorte i ukrštali ih sa lokalnim, kako bi proizveli urme koje će zadovoljiti i najzahtevnija tržišta.

Ovi podaci ne samo da rasvetljavaju antičke prakse u poljoprivredi, već pomažu i modernim uzgajivačima da razviju otpornije, ukusnije i prilagodljivije sorte, što je ključno u eri klimatskih izazova.

Zašto je ovo važno za nas danas?

U vremenu kada se svet bori da očuva bioraznolikost i bezbednost hrane, priča o semenkama koje su preživele 2.000 godina nosi snažnu poruku. Pokazuje koliko je priroda otpornija nego što mislimo i koliko je važno čuvati semena, posebno starih, lokalnih i ugroženih sorti.

Danas, dok se u bankama semena širom sveta čuva genetski materijal za budućnost, primer Metuzalema i Hane pokazuje da, uz prave uslove, semena mogu preživeti vekovima. To je ogroman potencijal za obnovu ekosistema, za adaptaciju na promene klime, pa čak i za povratak ukusa koji su davno izgubljeni.