Da li će oboleli od celijakije uskoro moći da jedu hleb? Nauka otkrila ključni trenutak reakcije na gluten

Godinama se zna da kod malog, ali značajnog broja ljudi, otprilike jednog od stotinu, i najmanja količina glutena može izazvati ozbiljne tegobe. Za deo populacije, gluten zaista izaziva prave imunološke napade u telu, a naučnici sada napokon znaju gde taj proces počinje. Novo istraživanje sa Univerziteta McMaster u Kanadi otkrilo je ključni trenutak u kojem se pokreće reakcija kod osoba sa celijakijom i moglo bi da donese velike promene u načinu na koji se bolest leči.

Preporučujemo

Celijakija je autoimuno oboljenje u kojem organizam gluten doživljava kao pretnju. Ovaj protein, prisutan u pšenici, ječmu i raži, izaziva niz neprijatnih simptoma: nadimanje, bolove, dijareju, zatvor, pa i ozbiljnija oštećenja crevne sluzokože. Ako se ne leči, može povećati rizik od anemije, osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti.

Trenutno, jedini način da se izbegnu simptomi jeste potpuno izbacivanje glutena iz ishrane. Ali, kako ističe gastroenterolozi, to nije uvek jednostavno ni dovoljno, jer je gluten „skriven“ u mnogim proizvodima, pa i tragovi mogu izazvati reakciju.

Gluten-free trend i stvarni problem

Zanimljivo je da se u poslednjim godinama gluten izbegava i kod ljudi koji nemaju dijagnozu celijakije. Mnogi biraju gluten-free proizvode zbog lične procene da im takva ishrana „više prija“ ili zato što je postala deo šireg wellness trenda. Iako nema dokaza da izbegavanje glutena donosi zdravstvenu korist osobama koje nemaju intoleranciju, činjenica da se sve više govori o vezi između ishrane i varenja pomogla je da se i sama celijakija bolje razume i prepozna.

Kako su naučnici otkrili gde sve počinje

U novom istraživanju, naučnici su koristili genetski modifikovane miševe sa ljudskim genima, onima koji kod mnogih osoba povećavaju rizik od razvoja celijakije. Ti geni stvaraju proteine koji „pokazuju“ delove glutena imunim ćelijama, što izaziva napad tela na sopstveno tkivo. Ipak, ne obole svi koji nose te gene, što je ukazivalo da postoji još jedan važan deo slagalice.

Naučnici su otkrili da se on nalazi upravo u ćelijama koje oblažu zid tankog creva. Umesto da budu samo pasivni svedoci upale, te ćelije aktivno učestvuju u pokretanju reakcije. One oslobađaju enzim koji vezuje delove glutena i prenosi ih kroz crevni zid, menjajući ih tako da postanu još prepoznatljiviji imunom sistemu.

Kada su istraživači u laboratoriji stvorili minijaturne modele creva (tzv. organoide) i izložili ih glutenu i upalnim signalima, primetili su da ove ćelije zaista „predstavljaju“ gluten imunim ćelijama, zajedno sa mikroorganizmima iz crevne flore koji razlažu proteine. Drugim rečima, reakcija ne počinje samo u imunom sistemu, već upravo u zidu creva, u mestu gde se hrana i telo prvi put „susreću“.

Celijakija više nije misterija. Sada znamo da se problem ne javlja tek „posle jela“, već da sve počinje u samim ćelijama crevne barijere. I dok deo ljudi izbegava gluten iz modnih razloga, za obolele je to pitanje zdravlja. Istraživanja poput ovog približavaju nas danu kada će i oni moći da pojedu komad hleba, bez straha i bez posledica.