Naučnici upozoravaju: Hrana mora biti u centru klimatskih odluka ako želimo spas planete i zdravlja

Svakodnevne odluke, poput onoga što stavljamo na tanjir, imaju moć da menjaju svet. Nova analiza naučnika okupljenih u EAT-Lancet Komisiji jasno pokazuje da upravo hrana može biti jedna od najvažnijih poluga za zdravlje ljudi i planete. Njihov zaključak je jednostavan, ali snažan - ako bismo globalno prešli na zdraviju, pretežno biljniju ishranu, svake godine bi se moglo sprečiti oko 15 miliona smrti, a emisije gasova iz poljoprivrede smanjile bi se za 15%.

Sistem je izgubio ravnotežu

Ovo nije samo priča o dijetama, nego o sistemu koji je izgubio ravnotežu. Način na koji danas proizvodimo, trošimo i bacamo hranu ne ugrožava samo prirodu, već direktno utiče i na naše zdravlje i bezbednost hrane. Naučnici upozoravaju da ni najbrža energetska tranzicija neće biti dovoljna ako hrana ostane „nevidljiva tema“ u borbi protiv klimatskih promena.

Predlog tzv. „planetarne ishrane“ koji Komisija promoviše nije stroga zabrana mesa, već poziv na balans. Osnovu čine žitarice, mahunarke, povrće, voće i orašasti plodovi, dok se meso i mlečni proizvodi preporučuju u manjim količinama - simbolično, jednom do dva puta nedeljno. Ključna poruka je da su zdravlje ljudi i zdravlje planete usko povezani, odnosno da ono što je dobro za nas, dobro je i za ekosistem.

Problem društvene nejednakosti

U praksi, promene ne moraju biti drastične. Čak i skromno smanjenje unosa crvenog mesa, povećanje biljne hrane i smanjenje otpada mogu značajno smanjiti pritisak na zemljište, vodu i biodiverzitet.

Ipak, iza globalnih brojki stoje i društvene nejednakosti. Polovina svetske populacije i dalje nema pristup dovoljno zdravoj hrani, čistoj vodi i dostojanstvenim uslovima rada u prehrambenom lancu. To znači da promene moraju biti pravedne, ne može se očekivati ista odgovornost od onih koji jedva preživljavaju i onih koji troše višestruko više nego što im je potrebno.

Kako se približavaju novi klimatski pregovori, naučnici sve glasnije pozivaju da se hrana konačno postavi na centralno mesto političkih odluka. Jer bez promene našeg tanjira, teško da ćemo promeniti putanju čitave planete.

Hrana je polazna tačka naše budućnosti. Ako želimo stabilniju klimu, očuvanu prirodu i zdravije društvo, moramo početi od sopstvenih izbora. Svaka promena na tanjiru, ma koliko mala, deo je globalnog recepta za opstanak.