Koji tip dijete ima najveći uticaj na klimatske promene: Nauka potrvdila ono što smo već znali

Klimatske promene su neizostavna tema današnjice, a sami smo svesni da je čovek je zasigurno najveći krivac. Pored zagađenja, seče šuma itd. važno je razmišljati i o tome šta jedemo, odnosno kakav trag ostavljamo iza sebe. S obzirom na promene i sve izraženije ekološke krize, pitanje ishrane postaje daleko šire od ličnih izbora. Jedna analiza je uporedila popularne dijetetske obrasce i otkrila upravo to - naša ishrana ima ogroman uticaj na životnu sredinu.

Najveći klimatski trag ostavljaju keto i paleo dijete

U okviru velikog istraživanja koje je sproveo tim sa Univerziteta Tulane, analizirani su podaci o ishrani više od 16.000 odraslih osoba u SAD-u. Cilj je bio da se uporede popularni obrasci ishrane uključujući keto, paleo, vegansku, vegetarijansku i omnivornu dijetu prema dva ključna kriterijuma: njihovom uticaju na zdravlje i njihovom uticaju na životnu sredinu.

Rezultati su pokazali da dijete s visokim udelom mesa, poput keto i paleo režima, imaju najvišu emisiju ugljen-dioksida. Na svakih 1.000 unetih kalorija, keto dijeta proizvodi oko 3 kilograma CO₂, dok paleo generiše nešto manje, oko 2,6 kilograma. Osim toga, ove dijete su ocenjene kao nutritivno slabije, jer često isključuju čitave grupe namirnica poput žitarica ili mahunarki.

Iako je ova analiza rađena u SAD-u, njeni zaključci su primenljivi i kod nas. Ishrana bogata mesom i mlečnim proizvodima i kod nas dominira, a biljne alternative još uvek zauzimaju mali deo trpeze, uprkos njihovom potencijalu za zdravlje i planetu.

Biljna ishrana - najmanji uticaj na klimu i visoka nutritivna vrednost

Na drugoj strani spektra, veganska dijeta se pokazala kao najpovoljnija za planetu sa svega 0,7 kilograma CO₂ po 1.000 kalorija. Odmah za njom dolaze vegetarijanska i peskatarijanska ishrana, koje su pored ekološke održivosti imale i visoke ocene kada je u pitanju nutritivna vrednost.

Najzastupljeniji način ishrane, omnivorna dijeta, koju u istraživanju praktikuje čak 86% ispitanika, nalazi se negde na sredini i po pitanju uticaja na zdravlje i po pitanju emisije gasova staklene bašte.

I male promene znače

Iako su veganska i vegetarijanska ishrana i dalje najbolji izbor u pogledu ekološke održivosti i zdravlja, stručnjaci ističu da ni prelazak na ovakav način ishrane ne mora biti nagao i potpun da bi dao rezultate. Čak i delimična zamena mesa biljnim alternativama može znatno smanjiti naš ekološki otisak.

Ova studija još jednom potvrđuje ono što intuitivno već znamo - način na koji se hranimo ima dubok i merljiv uticaj na našu okolinu.