Sjajna vest: Zatvara se ozloglašena laboratorija za eksperimente na psima biglovima

Nedavno me je dirnuo jedan video klip, koji je zaista teško zaboraviti – grupa pasa rase bigl polako i uplašeno izlazi iz metalnih kaveza na travu – pravu travu, i to po prvi put u svom životu. Njihovo oprezno njuškanje, usporen korak i raširene oči – govore mnogo više od bilo kakvih reči. Ovi psi, za koje se može reći da su „imali sreće“, jer su spašeni iz laboratorije za testiranje na životinjama, nikada ranije nisu osetili toplotu sunca na svom krznu ili dodir zemlje na svojim šapama. Posmatranje njihove reakcije nakon prvog koraka na slobodi, podseća nas koliko je velika žrtva koju ove životinje podnose kada se upotrebljavaju za naučna istraživanja.

Ali, imamo i dobre vesti – NIH, najveća i najbogatija američka institucija za naučna istraživanja o zdravlju, konačno je zatvorila poslednju ustanovu koja je radila testiranje na biglovima (vrsta pasa). I što je još značajnije, NIH je upravo najavila i širu inicijativu - u pravcu značajnog smanjenja korišćenja životinja u biomedicinskim istraživanjima!

Zašto je ovo izuzetno važno?

Testiranje na životinjama je godinama uobičajena praksa u prekliničkim istraživanjima. Međutim, decenije sprovođenja naučnih studija je pokazalo da se rezultati iz eksperimenata na životinjama često ne preslikavaju dobro na ljude. Evo samo nekih problema:

• 90% lekova koji prođu testiranje na životinjama – kasnije ne prođu testiranje na ljudima, bilo zbog štetnosti ili nedovoljne efikasnosti.
• Pojedine progresivne bolesti, poput Alchajmerove bolesti, nekih vrsta raka i mišićne distrofije, izuzetno teško se modeluju na životinjama, što je dovodilo do bezbroj pogrešnih zaključaka i protraćenog vremena i resursa.
• Stres i patnja kojima su podvrgnute životinje u laboratorijama mogu značajno uticati na tok istraživanja – čineći njihove rezultate još nepouzdanijim.

Nauka se razvija, pa i metode testiranja u medicinskim istraživanjima

Danas, moćne nove tehnologije nude bolje i etički prihvatljivije alternative:

• Modeli ljudskih tkiva, poput organoida (laboratorijski uzgojena masa ćelija ili tkiva, koja replicira organ) ili organa na čipovima – simuliraju ljudsku biologiju mnogo tačnije nego što bi to mogao bilo koji pacov.
• Veštačka inteligencija danas je u stanju da analizira ogromne količine podataka i predvidi ishode interakcija ispitivanih supstanci sa ljudskim genima, ćelijama i tkivima.
• Biobanke i tzv. „digitalni blizanci“ danas omogućavaju istraživačima da simuliraju odgovor ljudske biologije, bez ikakve upotrebe živih organizama, odnosno životinja.

I ove inovacije nisu samo humanije – one su često i brže, efikasnije, ekonomičnije i što je najvažnije – bolje predviđaju ishode na stvarnim ljudima.

Kraj jedne ere i početak jedne znatno bolje…

Zatvaranje poslednje laboratorije za testiranje na biglovima možda je simboličan čin, ali šira strategija ka smanjenju testiranja na životinjama je ono što je najvažnije. Ne treba zaboraviti na ogroman doprinos aktivističkih organizacija koje su razotkrile surove prakse na biglovima u laboratoriji, kao što su na pr. eksperimenti sa sepsom, u kojima su tokom decenija nastradale hiljade ovih divnih malih pasa.

A zašto su za laboratorijska testiranja odabrani baš psi rase bigl?

Ove divne životinje su najviše korišćene za eksperimente, verovali ili ne, upravo zbog svog divnog temperamenta – oni su blage prirode i izuzetno veruju ljudima (nažalost). Ove osobine, koje ih inače čine idealnim kućnim ljubimcima, učinile su ih nažalost i idealnim subjektima za laboratorijsku upotrebu. Naime, naučnici su procenili da će oni najmanje pružati otpor i bolje se ponašati u stresnom okruženju. Osim toga, male su veličine, lako se razmnožavaju, nemaju naslednih zdravstvenih problema i kao rasa imaju malu genetsku raznovrsnost.

Za kraj, ulepšajte sebi dan i pogledajte obavezno ovaj divan kratak video pun nade, koji je podelila organizacija koja spašava životinje iz laboratorija i radi na njihovom udomljavanju. Na njemu je prelep i uzbudljiv momenat kada grupa pasa biglova po prvi put iskusi slobodu i – travu pod nogama.

Ogroman broj životinja biće pošteđen bespotrebne patnje, zbog nove strategije najmoćnije svetske istraživačke organizacije (NIH) - da značajno smanji obim istraživanja na životinjama. Iako će ova promena bez sumnje zahtevati neko vreme – svaka, pa makar i mala pobeda nas približava budućnosti gde će testiranje na životinjama konačno postati – istorija.