Brus Springstin otkriva kako ostaje u formi sa 75 godina, ali da li je njegov metod za svakoga?

U svetu poznatih ličnosti, gde su mladolik izgled i kondicija često imperativ, sve češće se pojavljuju ekstremni režimi ishrane. Jedan od njih je i OMAD dijeta (One Meal A Day - jedan obrok dnevno), koju je popularizovao muzičar Brus Springstin. Iako ovakav način ishrane privlači pažnju zbog svojih potencijalnih efekata na telesnu težinu i energiju, postavlja se pitanje - da li je zaista zdrav, dugoročno održiv i pogodan za one koji se hrane biljnom ishranom?

Šta je OMAD dijeta?

OMAD dijeta je oblik povremenog posta u kojoj osoba unosi sve dnevne kalorije u okviru samo jednog obroka, obično u periodu od sat vremena. Iako nije novost, gladovanje ima dugu istoriju u religijama i kao vid političkog protesta, a danas OMAD sve više ljudi koristi kao alat za gubitak kilograma i održavanje forme.

Springstin, uskoro u 76. godini, tvrdi da mu je upravo ovaj režim pomogao da ostane "mršav i u formi", što je ključno za nastupe koji često traju i više od tri sata. U intervjuima je istakao da ujutru pojede samo malo voća, a pravi obrok ima tek uveče. Pored ishrane, svakodnevno vežba, čak i dan posle iscrpljujućih koncerata.

OMAD i biljna ishrana

Tehnički, OMAD može biti veganski ako se jedini dnevni obrok sastoji od biljnih namirnica. Međutim, kako upozoravaju nutricionisti, jedan obrok dnevno teško može da obezbedi sve potrebne nutrijen, naročito na biljnoj ishrani, koja zahteva pažljivo planiranje kako bi se uneli dovoljne količine proteina, gvožđa, omega-3 masnih kiselina, vitamina B12 i drugih ključnih mikroelemenata.

Ako se odlučite da probate OMAD u veganskoj verziji, taj obrok bi morao da bude nutritivno izuzetno gust - bogat integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima, semenjem, povrćem i kvalitetnim biljnim izvorima masti. Prerađena hrana, poput pomfrita ili čipsa, iako tehnički „dozvoljena“, dugoročno samo pogoršava nutritivne nedostatke.

Prednosti i rizici OMAD režima

Prema nekim istraživanjima, povremeni post može dovesti do smanjenja telesne težine, nižeg nivoa insulina, a potencijalno i do procesa autofagije - regeneracije ćelija kroz razgradnju oštećenih delova. Ipak, većina tih istraživanja je još u ranim fazama i većinom izvedena na životinjama.

S druge strane, OMAD nosi i niz potencijalnih rizika:

• Deficiti nutrijenata, naročito ako se ne planira pažljivo.
• Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi), što može izazvati vrtoglavicu, drhtavicu, glavobolje.
• Gubitak mišićne mase, naročito kod starijih osoba.
• Problemi sa varenjem i zatvor.
• Razdražljivost, umor, manjak energije.

Neki stručnjaci ističu da OMAD možda može imati kratkoročne efekte kod zdravih ljudi, ali nije održiv ni preporučljiv na duže staze -ne savetuju nikome da primenjuju ovu dijetu duže od par dana nedeljno, i to samo uz prethodnu konsultaciju sa lekarom.

Zdravlje i vitalnost ne moraju dolaziti kroz ekstrem

Brus Springstin je svakako izuzetak kada je u pitanju kondicija, ali je važno razumeti da njegova rutina uključuje mnogo više od OMAD dijete - tu su i svakodnevne vežbe, dugi koncerti, pažljivo birana hrana, i verovatno genetski faktori.

Za većinu ljudi, balansirana biljna ishrana sa 2-3 obroka dnevno, fizička aktivnost i dovoljno sna predstavlja daleko održiviji i zdraviji pristup. Ekstremne dijete, poput OMAD, možda jesu privlačne zbog rezultata poznatih ličnosti, ali nisu univerzalno rešenje - naročito ne bez stručnog nadzora.