Pomoćnice na tanjiru: Od otrovnih biljaka do svakodnevne superhrane

Porodica pomoćnica (Solanaceae) obuhvata više od 2.000 različitih biljnih vrsta. Pored onih koje koristimo za ishranu, u porodicu pomoćnica spada i velebilje, biljka poznata po izrazito toksičnim svojstvima i bogatoj istoriji korišćenja u ritualima, medicini, pa čak i kao otrov.

Zajedničko svim biljkama iz ove porodice je prisustvo alkaloida - hemijskih jedinjenja koje biljke koriste za samoodbranu. Solanin i kapsaicin su među najpoznatijima. U većim količinama mogu biti štetni, ali u malim dozama, onim koje se nalaze u zrelim plodovima, nisu opasni i čak mogu imati korisna svojstva, poput smanjenja upala.

Od otrovnice do glavne zvezde tanjira - istorija pomoćnica kroz vekove

Mnoge biljke iz porodice pomoćnica potiču iz Južne Amerike i vekovima su bile osnov ishrane tamošnjih naroda. Međutim, u Evropi su u početku dočekane sa sumnjom.

Paradajz – nekada ukrasna biljka, danas nezaobilazna namirnica

Prvi paradajz je rastao u predelima Srednje i Južne Amerike, gde je imao oblik malih žutih plodova i bio smatran korovom. Inke i Asteci su ga koristili u ishrani, a nakon španskih osvajaličkih pohoda, paradajz je stigao u Evropu. U početku su ga smatrali otrovnom ukrasnom biljkom, ali su ga kasnije predstavljali vladarima i visokim staležima kao afrodizijak i lekovitu biljku. Tek u narednim vekovima, postao je dostupan širem sloju stanovništva.

Krompir - heroj i tragičar evropske istorije

Krompir je, poput paradajza, stigao iz Južne Amerike, gde su ga Inke uzgajale hiljadama godina. U Evropi je najpre dočekan s podsmehom, ali kada je postao glavni izvor hrane u mnogim zemljama, njegov značaj je porastao. Najpoznatiji istorijski trenutak vezan za krompir je Velika glad u Irskoj (1845–1852). Zbog pojave plamenjače, gljivične bolesti krompira, milioni ljudi ostali su bez osnovne hrane, što je dovelo do smrti preko milion Iraca i masovne migracije u Ameriku. Ovaj događaj pokazuje koliko je jedna biljka iz porodice pomoćnica mogla da oblikuje čitavu istoriju jednog naroda.

Ljute paprike - od Novog sveta do svetske kuhinje

Papriku u Evropu po prvi put donosi Kristofor Kolumbo, pod nazivom Gvineja Peper. Papriku su koristili indijanci koji su živeli južno od meksičke granice, još 700 godina p.n.e. Kapsaicin, jedinjenje koje paprikama daje ljutinu, u početku je korišćeno kao prirodni konzervans, ali i u tradicionalnoj medicini. Danas, ljute paprike su neizostavan sastojak kuhinja širom sveta – od meksičke, preko tajlandske, do etiopske.

Patlidžan - simbol orijentalne kuhinje

Iako je patlidžan takođe član porodice pomoćnica, potiče iz Azije, a kroz vekove je pronašao put do Bliskog istoka, Mediterana i Balkana. Zanimljivo je da su ga takođe dugo smatrali otrovnim, pa čak i odgovornim za mentalne poremećaje - u Italiji su ga zvali “mela insana” (luda jabuka).

7 najkorisnijih pomoćnica

Iako biljke poput velebilja jesu opasne, povrće i voće koje svakodnevno kupujemo u prodavnici sadrži minimalne, bezbedne količine ovih jedinjenja. Neke biljke, poput borovnica, iako ne pripadaju porodici pomoćnica, takođe sadrže male količine solanina.

U nastavku pogledaj koje su najhranljivije biljke iz ove porodice:

• Paradajz - bogat vitaminima A i C, kalijumom, vitaminom B6, manganom i vlaknima. Sadrži likopen - snažan antioksidans koji može pomoći u zaštiti od raka, upala i oksidativnog stresa. Takođe, njegov visok sadrža vitamina C pomaže u jačanju imunološkog sistema i zaštiti kože od oksidativnog stresa.
• Krompir - bogat vitaminom C, kalijumom, vlaknima i vitaminom B6. Takođe sadrži korisne fitonutrijente poput flavonoida i karotenoida. Solanin se može naći u klicama  i zelenim delovima krompira, ali kuvanjem i ljuštenjem se njegova količina značajno smanjuje. Krompir sa korom ima više hranljivih sastojaka, pa je najbolje pripremati ga sa sve korom kad god je to moguće!
• Paprika babura - ova paprika je jedan od najboljih izvora vitamina C, koji pomaže u sintezi kolagena, zdravlju kože i zaceljivanju rana. Takođe, vlakna u paprici poboljšavaju varenje i mogu doprineti zdravlju srca.

• Ljute paprike - jalapeno, serrano, čili - svi sadrže kapsaicin, jedinjenje koje može pomoći u ublažavanju upala i bolova u zglobovima. Takođe su bogate vitaminima C i A, koji pomažu u održavanju zdravlja očiju, kože i sluzokože.
• Plavi patlidžan - sadrži mangan i antioksidans antocijanin koji može pomoći u zaštiti kože od UV zračenja.

  Takođe, sadrži vlakna koja pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi i poboljšavaju probavu.

• Tomatiljo - izgledom podseća na zeleni paradajz, a često se koristi u meksičkim salsama. Sadrži vlakna i minerale poput gvožđa koji je važan za zdravlje krvi, i fosfora, koji podržava zdravlje kostiju i zuba. Takođe, sadrži antioksidanse koji mogu pomoći u prevenciji upalnih bolesti.
• Godži bobice - bogate vitaminom C i beta-karotenom, koji imaju snažno antioksidativno dejstvo i pomažu u borbi protiv slobodnih radikala. Osim toga, protein i aminokiseline koje sadrže mogu podržati regeneraciju ćelija i poboljšati opšte zdravlje organizma.