Morske zagonetke: Kako su sipe položile test strpljenja namenjen ljudima

U dubinama okeana, među stvorenjima koja izgledaju kao da su stigla s druge planete, odvija se revolucija. Sipe, mekani, neupadljivi rođaci lignji i hobotnica, pokazale su neverovatne sposobnosti i jednu osobinu koju dele sa sisarima i pticama - reč je o inteligenciji. Naučnici su ih stavili pred izazov koji je prvobitno osmišljen za malu decu - već možete da pretpostavite ishod, sipe su pokazalo zapanjujuće rezultate.

Kako izgleda test samokontrole

Ovaj eksperiment je inspirisan čuvenim „marshmallow testom“, u kojem se deci ponudi slatkiš i objasni da će dobiti još jedan ako uspeju da sačekaju petnaestak minuta pre nego što pojedu prvi. Ideja jejednostavna, a to je ko ume da se suzdrži od trenutnog užitka, često ima bolje šanse da postigne veće ciljeve kasnije.

Kod životinja, naravno, ne može se objasniti pravilo, pa su istraživači morali da osmisle trik. Prvo su sipe naučene da prepoznaju simbole na vratancima unutar posebnog akvarijuma. Krug je značio da se vrata otvaraju odmah, trougao da se otvaraju sa zakašnjenjem (od 10 do 130 sekundi), dok su vrata sa kvadratom ostajala zauvek zatvorena.

Borba između trenutnog i budućeg zadovoljstva

U posebnom akvarijumu sa dve providne komorice, naučnici su sipama ponudili izbor između manje privlačne hrane - komadića sirove kozice, odmah dostupne iza vrata sa krugom, i njihove omiljene poslastice - žive škampe, iza vrata sa trouglom dostupna tek nakon određenog vremena.

Ako bi odmah pojele kozicu, škamp bi bio uklonjen, pa su sipe, naučivši pravilo, strpljivo čekale ispred zatvorenih vrata ignorišući lakšu nagradu, dok su u kontrolnom delu eksperimenta, kada su vrata od škampa bila označena kvadratom i ostajala zauvek zatvorena, odmah birale kozicu, što pokazuje da nisu slučajno odugovlačile već su svesno procenjivale šta im se više isplati.

Zašto je ovo veliko otkriće

Ovakvo ponašanje zahteva više od pukog instinkta. Ono podrazumeva sposobnost da se planira unapred i da se obuzdaju trenutni nagoni radi buduće koristi. Dosad su takve veštine bile potvrđene kod primata, pasa i nekih vrana, ali nikada kod morskih mekušaca. S obzirom na to da sipe žive kratko, a istovremeno moraju da izbegavaju brojne predatore i da love lukavo, ovakva samokontrola im verovatno pomaže da preciznije rasporede energiju i rizik u divljem morskom okruženju.

Iako izgledaju jednostavno i krhko, sipe su još jednom pokazale da priroda krije iznenađujuće oblike inteligencije tamo gde ih najmanje očekujemo. Njihova sposobnost da odlože zadovoljstvo radi većeg dobitka otvara nova pitanja o tome kako je svest evoluirala i koliko je zapravo raširena među različitim vrstama na planeti.