Džef Goldblum prestao da jede meso snimajući "Wicked“: Kad film probudi saosećanje

Ponekad filmovi mogu da urade mnogo više od toga da nas zabave — čak i da nas promene. A upravo se to dogodilo Džefu Goldblumu, 73-godišnjem glumcu poznatom po filmovima „Muva“, „Park iz doba Jure“ i „Grand Budapest Hotel“. Naime, tokom snimanja najnovijeg nastavka popularne serije filmova „Wicked“, Goldblum — koji tumači čarobnjaka iz Oza — odlučio je da prestane da jede meso. Gostujući u emisiji „This Morning“, otkrio je da ga je rad na filmu duboko pogodio:

„Rad sa rediteljem Džonom Čuom je neverovatan. Promenio me je. Znate, nakon ovog filma, jer smo mnogo pričali o okrutnosti prema životinjama, prestao sam da jedem crveno i živinsko meso.“

Goldblum je objasnio da su ga teme filma — među kojima je i borba protiv eksploatacije životinja — navele da preispita sopstvene izbore. „Moramo da učinimo da svet funkcioniše za svakoga na Zemlji — za svako živo biće.“

Kada film promeni pogled na svet…

Goldblum nije jedini glumac kome je jedna filmska uloga promenila život. Glumac Džejms Kromvel, danas poznati aktivista za prava životinja, postao je vegan tokom snimanja filma „Bejb“ iz 1995. godine. Kasnije je jednom prilikom objasnio svoju naglu odluku:

„Otišao sam na ručak pre ostalih. Svi oni „životinjski glumci“ sa kojima sam tog jutra radio na snimanju bili su sada na stolu — isečeni, pečeni, prženi. Tada sam odlučio da postanem vegan.“

Zanimljivo je da su i Ariana Grande i Sintija Erivo, Goldblumove koleginice iz filma „Wicked“ obe veganke još od 2013. godine. A među poznatim glumcima koji su takođe usvojili veganski ili vegetarijanski način ishrane su i Natali Portman, Hoakin Finiks, Vudi Harelson, Džesika Častejn, Bred Pit, Tobi Megvajer i Zendaja.

Mnogi od njih ističu da ih nije motivisalo samo zdravlje ili ekologija, već dubok osećaj saosećanja prema životinjama koji više nisu mogli ignorisati.

Kada se jednom desi taj „klik“ u glavi – nema povratka na staro

Za mnoge ljude, trenutak u kojem shvate i povežu da je „meso na tanjiru“ nekada bilo jedno živo biće — menja sve. Psiholozi taj proces nazivaju kognitivna disonanca — to je nelagodnost koju osećamo kada naše postupke (npr. jedenje životinja) ne možemo više da pomirimo sa sopstvenim vrednostima (npr. dobrotom i saosećanjem).

Većina nas nesvesno odrasta u vrednosno kontradiktornom svetu: volimo pse i mačke, a jedemo svinje i krave. Društvo nas uči da pravimo razliku između „ljubimaca“ i „hrane“.Ali kada se taj zid indoktrinacije jednom sruši — kroz film, dokumentarac ili lični susret sa životinjom — skoro je nemoguće vratiti se na staro (za svakoga ko je saosećajan po prirodi). Upravo zato umetnost, film i priče često postaju katalizatori promene.

Zašto većina ljudi ipak još uvek ne vidi tu vezu?

U današnje vreme lakog pristupa moru sadržaja i informacija, postalja se pitanje: Kako većina ljudi još uvek ne vidi tu vezu i nastavlja da plaća za eksploataciju životinja? Odgovor leži u nizu dubokih društvenih i psiholoških mehanizama:

• Kultura i navike: Način ishrane nasleđujemo od porodice i sredine, što ima snažnu emotivnu komponentu.
• Društveni pritisak: Ljudi se plaše da će biti osuđeni ako „iskorače iz norme“.
• Izbegavanje istine: Mnogi jednostavno ne žele da razmišljaju o poreklu svog obroka.
• Marketing: Industrija ulaže milijarde da bi životinjski proizvodi nama izgledali „normalno“ i „neophodno“.
• Udaljenost od stvarnosti: Retko ko danas vidi uživo kako nastaje „meso“ — i upravo ta „nevidljivost“ samog procesa omogućava da se osećaj krivice - potisne.

Kada se ta „nevidljivost“ smanji, kao što se desilo Goldblumu, ljudska empatija prirodno izbija na površinu. Ohrabrujuće je videti da sve više umetnika, javnih ličnosti i „običnih“ ljudi počinje da pravi tu vezu — između svojih vrednosti i onoga što stavljaju na tanjir.Bilo da se to desi zahvaljujući filmu, knjizi, ili jednostavnom trenutku introspekcije, svaki takav uvid približava vas momentu kada ćete i vi doživeti – „klik“ u glavi i konačno spoznati vezu – između hrane na tanjiru i nečijeg prekinutog života.