Čaj može ukloniti i do 15% olova iz vode: Novo istraživanje otkriva neočekivanu korist omiljenog napitka

Čaj je već decenijama prisutan u preporukama za zdraviji način života, od podrške srcu do boljeg metaboličkog zdravlja. Međutim, novija naučna saznanja otkrivaju još jednu, do sada zanemarenu ulogu ovog napitka - sposobnost da tokom pripreme veže i ukloni određene toksične metale iz vode za piće.

Studija objavljena u časopisu ACS Food Science & Technology pokazala je da listići čaja, kao i pojedine vrste filter-kesica, mogu da adsorbuju teške metale poput olova i kadmijuma, zadržavajući ih na svojoj površini i time smanjujući njihovu prisutnost u napitku.

Kako čaj „hvata“ metale iz vode

Istraživački tim testirao je ovu pojavu koristeći vodene rastvore sa različitim metalima uključujući hrom, cink, bakar i aluminijum, ali i posebno opasne olovo i kadmijum. Olovo je poznato po negativnom uticaju na nervni sistem, dok kadmijum može narušiti funkciju bubrega i zdravlje kostiju.

U zagrejanu vodu (ispod tačke ključanja) dodavani su različiti tipovi čaja (u listićima i u komercijalnim kesicama), a vreme potapanja kretalo se od nekoliko sekundi do čak 24 sata. Nakon toga merena je preostala koncentracija metala u vodi.

Rezultati su pokazali da standardna šolja čaja, pripremljena sa jednom kesicom tokom tri do pet minuta, može ukloniti oko 15% olova iz vode, čak i kada su početne koncentracije bile znatno povišene.

Nisu svi čajevi i kesice isti

Efikasnost uklanjanja metala zavisila je od više faktora. Čaj samleven u sitnije čestice, naročito crni čaj, pokazao se nešto uspešnijim od celih listova. Razlog je jednostavan: veća površina znači više mesta na koje se joni metala mogu „zakačiti“.

Materijal kesica takođe igra važnu ulogu. Dok kesice od pamuka i najlona gotovo da nisu imale efekat, one napravljene od celuloze pokazale su znatno bolju sposobnost adsorpcije metala.

Ipak, jedan faktor se izdvojio kao ključan, a to je vreme. Produženo potapanje čaja imalo je daleko veći uticaj na smanjenje metala nego razlike između zelenog i crnog čaja ili oblika listića. Što je čaj duže stajao u vodi, to je veća količina metala ostajala vezana za listove.

Da li metali iz čaja završavaju u napitku?

Zabrinutost zbog potencijalnog prisustva teških metala u samom čaju već je ranije postojala, naročito u vezi sa pojedinim plantažama. Međutim, rezultati ove studije ukazuju na to da se metali vezuju za listove i ne prelaze u tečnost, što donosi određenu dozu sigurnosti za potrošače.

Ograničenja i realna primena

Važno je naglasiti da su testovi rađeni sa dejonizovanom vodom, koja ne odražava u potpunosti sastav vode iz domaćinstava, gde su prisutni kalcijum, magnezijum i drugi minerali koji mogu uticati na proces adsorpcije. Takođe, istraživanje nije obuhvatilo sve vrste čajeva ni sve načine pripreme, poput dugih ceremonijalnih metoda ili kuvanja čaja na visokoj temperaturi.

Stručnjaci ističu da čaj ne treba posmatrati kao zamenu za filtere za vodu, već kao dodatni, pasivni način smanjenja izloženosti teškim metalima, posebno u sredinama gde pristup savremenim sistemima filtracije nije uvek moguć.

Ova studija otvara zanimljivu perspektivu. Svakodnevne navike, poput pripreme čaja, mogu imati širi uticaj na javno zdravlje nego što se ranije mislilo. Iako efekat po jednoj šolji nije dramatičan, na nivou populacije čak i mala smanjenja izloženosti teškim metalima mogu imati značajan značaj.