Sitna mikroplastika u hrani i vodi povezuje se sa hormonskim disbalansom: Šta su pokazala nova istraživanja

Sitne čestice plastike prolaze kroz naš dan gotovo neprimećeno. Ne vidimo ih, nemaju miris ni ukus, a ipak završavaju tamo gde najmanje želimo - u vodi koju pijemo, hrani koju spremamo i predmetima koje svakodnevno koristimo.

Upravo zbog te nevidljivosti teško je u prvi mah shvatiti koliko ih zapravo unosimo u organizam. Ali kada se pogleda kako funkcionišu „večite hemikalije“ koje čine deo mikroplastike, postaje jasnije zašto se sve češće povezuju s hormonskim disbalansom.

U novoj analizi podataka, tim sa Harvarda koristio je rezultate američkog NHANES programa kako bi procenio povezanost između nivoa PFAS (grupa sintetičkih supstanci otpornih na razgradnju) u krvi i znakova hormonskih poremećaja kod skoro 2.000 žena. Sama studija je statistička i oslanja se na kombinaciju laboratorijskih nalaza i samoprijavljenih informacija, ali otvara važna pitanja o tome šta svakodnevni kontakt s plastikom može značiti dugoročno.

Šta se zapravo merilo?

Učesnicama su analizirani nivoi različitih vrsta PFAS jedinjenja u krvi, pojedinačno i u kombinacijama. Uz to, prikupljeni su podaci o fizičkoj aktivnosti, zdravlju srca, životnim navikama i upotrebi hormonske terapije, što je poslužilo kao okvir za procenu potencijalnog endokrinog disbalansa.

Iako su odgovori o zdravlju prijavljivani od strane učesnica (što uvek ostavlja prostor za grešku), deo o koncentraciji PFAS u krvi predstavlja solidnu osnovu za procenu izlaganja mikroplastici.

Zaključci koji se izdvajaju

Kada su istraživači povezali nalaze, pojavila se jasna tendencija: određene vrste PFAS bile su povezane sa znakovima narušenog hormonalnog balansa. Ono što je posebno zanimljivo jeste da intenzitet izloženosti nije bio presudan - čak i niski nivoi PFAS mogu imati efekat kada je izlaganje dugotrajno.

Ovo se uklapa u širu sliku koju nude prethodne studije. PFAS mogu oponašati masne kiseline, vezivati se za proteinske receptore koji učestvuju u regulisanju hormona i na taj način ometati normalne signale koje telo inače precizno kontroliše.

Gde se sve kriju mikroplastika i PFAS?

Mikroplastika nije samo nešto što pluta okeanima - mnogo je bliža svakodnevnim navikama:

• plastične kutije za hranu i flaše za vodu
• plastične kašike i lopatice koje koristimo za kuvanje
• ambalaža u kojoj se hrana zagreva
• crna plastika (često dobijena reciklažom elektronike, pa može sadržati i usporivače gorenja - takođe PFAS)

Jednokratne plastične flaše posebno su problematične. Lagane su i praktične, ali često sadrže više mikroplastike nego što očekujemo. Čak i višekratne plastične flaše nose određeni rizik, dok staklo i nerđajući čelik predstavljaju stabilnije alternative.

Kako ovo utiče na svakodnevno zdravlje?

Endokrini sistem je osetljiv, funkcioniše na osnovu vrlo malih koncentracija hormona. Zato nije čudno što dugotrajni spoljašnji uticaji mogu da se odraze kroz simptome kao što su:

• iscrpljenost i manjak energije
• promene u težini
• oscilacije raspoloženja
• neredovne menstruacije
• pojačana žeđ
• tamne mrlje na koži

Ovo naravno ne znači da mikroplastika treba odmah da se proglasi kao jedini uzrok, ali jeste signal da je važno obratiti pažnju, posebno ako se više simptoma javlja istovremeno. Za procenu hormonskog statusa najpouzdaniji je pregled kod endokrinologa.

Šta se može uraditi sada?

Iako trenutno ne postoji potvrđena metoda za uklanjanje PFAS iz organizma, moguće je smanjiti dalju izloženost:

• preći sa plastike na staklo, inox ili drvo
• izbegavati čuvanje i podgrevanje hrane u plastici
• koristiti višekratne flaše od stakla ili nerđajućeg čelika
• zameniti crne plastične kuhinjske alate alternativama od drveta ili metala

Male promene u kuhinji mogu značajno smanjiti dugoročni unos mikroplastike, što je za sada najbolja dostupna strategija.

Nova saznanja o mikroplastici i PFAS ne služe za stvaranje panike, već za razumevanje da supstance koje ulaze u naš organizam godinama mogu imati posledice koje se ne vide odmah. Hormonski sistem je izuzetno osetljiv i upravo zato reaguje na nagomilane spoljne uticaje. Iako je plastika postala sastavni deo svakodnevnog života, postoje jednostavni načini da se izloženost smanji. Što ranije počnemo da zamenjujemo materijale koji oslobađaju PFAS, to je manji teret koji naše telo mora da nosi.