Bez pesticida, bez aditiva: Šta zapravo znači kada kažemo "organsko"?

Mnogi smatraju da je viša cena organske hrane neopravdana i da ne postoje stvarne razlike u načinu njene proizvodnje. Međutim, kada je hrana sertifikovano organska, postoje brojni ekonomski faktori koji objašnjavaju njenu višu cenu u odnosu na konvencionalnu hranu.

Šta je organska biljna proizvodnja?

Organska poljoprivreda je sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Osladnja se na biodiverzitet i ekološke procese prilagođene lokalnim uslovima. Organska proizvodnja podrazumeva metode primene prirodnih supstanci i postupaka i time eliminišući upotrebu hemijskih sredstava.

Metode organske proizvodnje u Srbiji su se primenjivale još pre uspostavljanja zvaničnog zakonodavnog okvira. Razvoj je započeo u južnoj Srbiji, u okolini Blaca, 1989. godine zahvaljujući poslovnoj inicijativi kompanije DenJuro. Ova inicijativa dovela je do izvoza prvog kontingenta organskog voća iz Srbije već 1990. godine.

Princip organske biljne proizvodnje

Zdravlje pojedinca i društva neraskidivo je povezano sa zdravljem ekosistema - plodno, živo zemljište daje kvalitetne plodove koji doprinose zdravlju životinja i ljudi. Bez obzira na to da li se radi o uzgoju, preradi, distribuciji ili potrošnji, cilj organske poljoprivrede jeste očuvanje i poboljšanje zdravlja celokupnog ekosistema, počevši od mikroorganizama u zemljištu pa sve do čoveka.

Organska proizvodnja je usmerena na dobijanje visokokvalitetne, nutritivno bogate hrane koja doprinosi prevenciji bolesti i opštem blagostanju. Istraživanja pokazuju da sadrže čak 63% više kalijuma, 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i 60% više cinka u poređenju s proizvodima iz konvencionalne proizvodnje. Zato se oslanja na prirodne metode uzgoja i izbegava upotrebu veštačkih đubriva, pesticida, antibiotika i aditiva koji mogu imati štetne posledice po zdravlje.

Ciljevi njene proizvodnje su:

• Dobijanje zdravstveno bezbedne hrane povećane biološke i nutritivne vrednosti bez ostataka pesticida i teških metala;
• Nema ostataka antibiotika, regulatora rasta i ostalih veterinarskih lekova;
• Prilagođavanje konceptu održivog razvoja;
• Unapređenje i očuvanje biodiverziteta;
• Razvoj ruralnog područja;
• Korišćenje metoda integralne zaštite, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu.

Zašto organska hrana skuplja?

1. Ograničena ponuda i rastuća potražnja

   Potražnja za organskom hranom brzo raste širom sveta. Globalna prodaja organske hrane dostigla je 80 milijardi dolara, što čini oko 2% ukupne prodaje hrane. Ipak, samo 0,9% ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi se za organsku proizvodnju. Prema osnovnim principima ekonomije - kada je potražnja veća od ponude, cena raste.

2. Manji obim proizvodnje

   Organske farme su u proseku manje od konvencionalnih - manje farme imaju veće troškove proizvodnje po jedinici proizvoda, dok velike farme smanjuju troškove zahvaljujući većem obimu proizvodnje i efikasnijoj infrastrukturi..

3. Prerađena organska hrana ne sadrži jeftine sintetičke supstance

   Organski proizvodi ne smeju da sadrže sintetičke aditive, konzervanse i boje, što znači da proizvođači ne mogu koristiti jeftine alternative za smanjenje troškova. Osim toga, organska hrana ima kraći rok trajanja, što povećava rizik od gubitaka u lancu snabdevanja.

4. Rizici organske proizvodnje

   Organska proizvodnja podrazumeva dugoročnu izgradnju plodnog zemljišta i prirodnih sistema zaštite biljaka. U početnim fazama, prinosi mogu biti niži, što znači da poljoprivrednici imaju veće troškove uz manji prihod.

5. Stroga kontrola

   Organske farme moraju imati zaštitne zone kako bi sprečile zagađenje pesticidima sa susednih konvencionalnih farmi. Takođe, organska hrana mora biti strogo odvojena od neorganske tokom celog procesa proizvodnje i pakovanja, što zahteva dodatne investicije u opremu i prostor.

6. Troškovi sertifikacije

   Sertifikacija zahteva obimnu dokumentaciju i inspekcije, a manji i raznovrsniji proizvođači snose veće troškove, jer moraju sertifikovati svaki segment proizvodnje posebno.

7. Edukacija i stručna obuka

   Organska poljoprivreda zahteva specifična znanja i veštine. Organski farmeri često ulažu u dodatnu obuku, eksperimentisanje i razvoj inovativnih metoda, što dodatno povećava troškove.