Raskrinkavamo mitove o ishrani: Zašto kasna večera i ugljeni hidrati nisu vaši najveći neprijatelji

Od influensera na društvenim mrežama, naslova u tabloidima, do „sigurnih“ saveta iz komšiluka, nikad više saveta o ishrani nije bilo. Zato je lako je upasti u zamku mitova koji se godinama prenose kao istina. Iako su neki od tih saveta možda zasnovani na delićima nauke ili dobrih namera, mnogi od njih više štete nego što koriste. Zato je važno da naučimo da razlikujemo činjenice od zastarelih verovanja i marketinških trikova.

Ugljeni hidrati nisu neprijatelji

Ideja da su ugljeni hidrati loši za zdravlje i da ih treba izbegavati često je preuveličana. U stvarnosti, ugljeni hidrati su osnovni izvor energije za naše telo i mozak. Posebno su važni za fizički aktivne osobe i sportiste. Naravno, nije svaki ugljeni hidrat isti. Postoji velika razlika između integralnih žitarica, povrća, mahunarki i prerađenih grickalica. Ugljeni hidrati bogati vlaknima pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, poboljšavaju varenje i doprinose sitosti.

Ceđenje sokova nije čarobna detoks formula

Popularnost „detoks“ sokova se ne smanjuje, ali istina je da naše telo već ima sopstveni sistem za izbacivanje toksina - jetru i bubrege. Oni funkcionišu sasvim dobro bez dodatnih sokova. Uz to, ceđenjem se gubi dragoceno vlakno iz voća i povrća koje ima brojne benefite od regulacije apetita, preko boljeg varenja, do potencijalne zaštite od hroničnih bolesti. Puno je efikasnije (i jeftinije) jesti celovitu hranu nego piti ceđene sokove u potrazi za "detoksom".

Nije svaka prerađena hrana loša

Reći da je sve prerađeno automatski nezdravo jednostavno nije tačno. Neke od najkorisnijih namirnica su blago prerađene kako bi bile bezbedne, pristupačne i lakše za upotrebu poput smrznutog povrća, pasulja iz konzerve, ovsenih pahuljica, integralnog hleba ili biljnog mleka. Bitno je praviti razliku između ultraprerađenih proizvoda punih aditiva i jednostavno pripremljene hrane koja nam može olakšati pripremu obroka bez kompromisa po pitanju zdravlja.

Kasna večera vas neće automatski udebljati

Ideja da jedenje posle 19h vodi ka debljanju je mit koji uporno opstaje. Suština je u ukupnom unosu kalorija tokom dana - telo ne broji sate, već kalorije i hranljive materije. Ako večerate kasno, ali u skladu sa svojim potrebama i unosom tokom dana, to neće imati negativan uticaj na vašu težinu.

Samo proteini nisu dovoljni za mišiće

Povećan unos proteina bez fizičke aktivnosti neće magično izgraditi mišiće. Ključ leži u kombinaciji dovoljnog unosa kvalitetnih proteina i redovnog vežbanja, posebno treninga otpora. Telo koristi proteine za oporavak i rast mišića tek kada dobije signal da su mu ti mišići potrebni, a taj signal šalje upravo fizička aktivnost.

Voće nije neprijatelj, ni za šećer ni za liniju

Voće sadrži prirodne šećere, ali i vlakna, vitamine, minerale i antioksidante koji ga čine veoma zdravim. Istraživanja pokazuju da redovan unos celovitog voća može pomoći u prevenciji dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ključ je u umerenosti i kombinovanju voća sa drugim hranljivim sastojcima, poput orašastih plodova, kako bi se postigla bolja ravnoteža šećera u krvi.

Nije svaki “light” proizvod zdraviji

Etiketa „low-fat“ ili „bez masti“ često zavara. Masti imaju važnu ulogu u telu - od apsorpcije vitamina do proizvodnje hormona. Kada se masnoća ukloni iz hrane, često se dodaju šećeri, soli ili drugi dodaci kako bi se poboljšao ukus. Umesto da izbegavate masti, birajte one zdrave poput onih iz avokada, orašastih plodova, maslinovog ulja i semenki.

Prirodni šećeri nisu bezopasni

Med, agava, javorov sirup, iako zvuče prirodnije od običnog belog šećera, naše telo ih procesuira na sličan način. Svi oni spadaju u kategoriju dodatih šećera i trebalo bi ih konzumirati umereno. Razlika u količini mikronutrijenata je zanemarljiva, a prekomeran unos može biti jednako problematičan.

Organska hrana nije jedina zdrava opcija

Iako organski proizvodi imaju svoje prednosti u pogledu načina uzgoja, sa nutritivnog aspekta nema značajne razlike u odnosu na konvencionalno gajene namirnice. Umesto da se fokusiramo isključivo na to da li je nešto organsko, korisnije je usmeriti pažnju na raznovrsnost ishrane, kvalitet namirnica i celokupan stil života.

Mnoge tvrdnje koje se godinama ponavljaju kao opšte kada je ishrana u pitanju zapravo nemaju čvrst temelj u nauci. Umesto da slepo pratimo trendove i mitove, mnogo je važnije da oslušnemo svoje telo, informišemo se iz pouzdanih izvora i gradimo uravnotežen i održiv pristup ishrani.