Ber Grils tvrdi da mu je ishrana bogata mesom vratila snagu, ali nauka ima drugačiji odgovor na to

Tvrdnje o ishrani koje dolaze iz sveta slavnih često se brzo šire, naročito kada su zapakovane u jednostavne poruke o snazi, energiji i „prirodnom načinu života“. Međutim, kada se takve poruke stave pod lupu nutricionista i naučnika, slika postaje znatno složenija.

Najnoviji primer dolazi od Ber Grilsa, koji je izazvao pažnju javnosti izjavama da su dijete zasnovane na mesu zdravije, pa čak i ekološki prihvatljivije od biljne ishrane.

Ove tvrdnje, međutim, ne stoje čvrsto kada se uporede sa dostupnim naučnim dokazima.

Šta Ber Grils zapravo tvrdi?

U nedavnom jutjub videu, Ber Grils se pojavljuje zajedno sa influenserom sa Nijalom Kidlom, osnivačem kompanije koja prodaje suplemente napravljene od životinjskih proizvoda, uključujući kolostrum, kolagen i organe goveda. Ber Grils u videu otvoreno promoviše način ishrane bogat crvenim mesom, jajima i mlečnim proizvodima, uz poruku da mu je upravo takav režim doneo oporavak.

On navodi da je tokom perioda veganske ishrane imao problema sa bubrezima, slabost, loš san i gubitak snage, što povezuje sa unosom sirovih smutija i namirnica bogatih oksalatima. Sličan obrazac, tvrdi, primetio je i kod svog sina, kome je povećan unos mesa, jaja i meda navodno doneo vidljivo poboljšanje zdravlja.

Na osnovu toga Ber Grils zaključuje da biljna ishrana nije samo loša za zdravlje, već i za planetu.

Gde nastaje problem u ovakvim tvrdnjama?

Registrovani dijetetičarki i nutricionisti ističu da se ovde ne radi o dokazima protiv biljne ishrane, već o klasičnom primeru loše isplanirane dijete. Oksalati zaista postoje i kod osoba sklonih bubrežnim kamencima mogu predstavljati problem, naročito ako se u velikim količinama unose kroz sirovu hranu. Ipak, to nije opšta karakteristika pravilno sastavljene biljne ishrane.

Ključni problem leži u mogućem nedostatku kalorija, proteina i mikronutrijenata poput vitamina B12, gvožđa i cinka. Takav disbalans može dovesti do umora, slabosti i drugih zdravstvenih tegoba, bez obzira na to da li je ishrana biljna ili ne.

Prelazak sa restriktivne, niskokalorične ishrane na režim koji obezbeđuje više energije i proteina gotovo uvek dovodi do subjektivnog osećaja poboljšanja. To, međutim, nije jedinstvena prednost mesa, već rezultat popunjavanja nutritivnih „rupa“.

Da li su životinjski proizvodi nezamenjivi?

Nema spora da meso i iznutrice sadrže visoko bioraspoložive nutrijente. Kod osoba koje su prethodno bile u deficitu, njihov ponovni unos može dovesti do brzog oporavka energije i snage. Ipak, to ne znači da su takvi proizvodi jedini način da se ti nutrijenti obezbede.

Dugoročne, velike studije i dalje povezuju visok unos crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, raka debelog creva i ukupne smrtnosti. Zbog toga stručni konsenzus i dalje naglašava umerenost, bez obzira na promene u shvatanju zasićenih masti.

Drugim rečima, poboljšanje zdravstvenog stanja nakon promene ishrane ne dokazuje nadmoć jednog modela, već ukazuje na to koliko je telo osetljivo na nutritivne deficite.

Mitovi koji se često vezuju za ishranu „po uzoru na pretke“

U istom videu pojavljuju se i druge problematične tvrdnje - od promocije sirovog mleka, koje nosi realan rizik od ozbiljnih infekcija bez dokazanih benefita, do pozivanja na ideju da „priroda uvek zna najbolje“. Ovakav pristup ignoriše decenije istraživanja o bezbednosti hrane i uticaju savremenih prehrambenih sistema na zdravlje.

Slično važi i za izjave o „toksičnim“ kremama za sunčanje, koje su više deo internet mitologije nego medicine zasnovane na dokazima.

A šta je sa uticajem na planetu?

Tvrdnja da je veganska ishrana jedna od najgorih stvari za životnu sredinu ne nalazi uporište u relevantnim istraživanjima. Iako i biljna hrana može imati ekološki otisak, taj uticaj je u proseku daleko manji od onog koji dolazi iz industrijskog uzgoja životinja.

Stočna industrija je jedan od najvećih generatora emisija gasova staklene bašte, gubitka biodiverziteta i zagađenja voda, kao i jedan od glavnih izvora sistemskog bacanja hrane. Nasuprot tome, biljne alternative mesu imaju i do skoro 90 odsto manji negativni uticaj na životnu sredinu.

Iskustvo jedne osobe, bez obzira na to koliko je poznata, ne može se posmatrati kao dokaz protiv čitavog prehrambenog koncepta. Poboljšanja koja Ber Grils opisuje daleko su verovatnije posledica izlaska iz nutritivnog deficita nego potvrda da je ishrana bazirana na mesu jedini ili najbolji put ka zdravlju.

Dobro isplanirana biljna ishrana, uz adekvatan unos energije, proteina i ključnih mikronutrijenata, ostaje snažno potkrepljena naučnim dokazima, kako u pogledu zdravlja, tako i u pogledu zaštite životne sredine.