Istina o aditivima: Da li veštački zaslađivači i emulgatori zaista uništavaju dobre bakterije u crevima

Kada okrenete pakovanje keksa i pročitate sastav, verovatno se osećate kao da čitate udžbenik iz hemije. E-brojevi, emulgatori, stabilizatori... Reči koje zvuče nepoznato postale su sastavni deo naše svakodnevice.

Internet je preplavljen teorijama da su svi aditivi otrovni, kancerogeni i da ih treba izbegavati po svaku cenu. Ali, da li je baš svaki "E" broj neprijatelj? Ili neki od njih zapravo čuvaju hranu od opasnijih stvari, poput buđi i bakterija?

Šta su uopšte aditivi? 

Aditivi nisu nužno sintetički. Postoje dve vrste:

• Prirodni aditivi: Cvekla se koristi za crvenu boju, lecitin iz soje povezuje sastojke, a vitamin C (askorbinska kiselina) čuva svežinu.
• Veštački aditivi: Oni su stvoreni u laboratoriji (npr. vanilin umesto prave vanile) jer su jeftiniji i stabilniji.

Njihova uloga nije samo da pojeftine proizvodnju. Oni sprečavaju da se ulje i voda u majonezu razdvoje, da hleb postane buđav za dva dana ili da se boja voćnog jogurta pretvori u sivu masu.

3 glavna straha

• "Uništiće mi stomak"

Postoji teorija da veštački zaslađivači i emulgatori uništavaju dobre bakterije u crevima. Iako su neke studije na miševima pokazale da određeni aditivi (poput polisorba-80) mogu da poremete mikrobiom, kod ljudi još nema jasnih dokaza za to pri normalnom unosu. Ipak, ako imate nervozna creva (IBS), smanjenje prerađene hrane može pomoći.

• "Od njih se gojim"

Zvuči logično: pijete dijetalnu kolu bez šećera, ali mozak dobija signal "slatko" i traži još hrane. Nauka je ovde podeljena. Neke studije kažu da veštački zaslađivači mogu povećati apetit, dok druge tvrde da su korisni za mršavljenje jer smanjuju ukupan unos kalorija. Zaključak? Umerenost je ključ. Voda je uvek bolji izbor od bilo kog soka.

• "Izazivaju rak"

Ovo je najozbiljnija optužba. Većina dozvoljenih aditiva je bezbedna. Međutim, postoji jedna grupa koju treba ozbiljno shvatiti: nitrati i nitriti u prerađenom mesu (viršle, salame). Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ih je povezala sa povećanim rizikom od raka debelog creva.

Kako da se zaštitite bez opsesije?

Cilj nije "nula aditiva" (to je gotovo nemoguće), već smanjenje onih nepotrebnih.

• Pravilo 80/20: Neka 80% vaše ishrane bude hrana koja nema etiketu sa sastavom (voće, povrće, jaja, meso, orasi). Ostalih 20% može biti prerađeno.
• Čitajte etiketu: Ako na listi sastojaka vidite reč koju ne umete da izgovorite, a nalazi se na početku liste - vratite proizvod na policu.
• Pijte vodu: Većina veštačkih boja i zaslađivača dolazi kroz sokove i energetska pića.

Aditivi nisu nužno loši, ali nisu ni neophodni u svakom zalogaju. Umesto da panično tražite određene oznake, fokusirajte se na jednostavnu logiku - što manje prerađeno, to bolje. Vaše telo je savršena mašina za detoksikaciju, pod uslovom da ga ne zatrpavate "smećem" svakog dana.