Umesto smanjenja, pogoršali epidemiju gojaznosti: Nepoznata strana zaslađivača bez kalorija
Porast popularnosti veštačkih zaslađivača poslednjih decenija povezan je sa epidemijom gojaznosti i vezanih hroničnih bolesti. Njihova upotreba trebala je navodno da dovede do smanjenja broja gojaznih, kroz umanjenu kalorijsku vrednost hrane. Nažalost, ne samo da do toga nije došlo, već je situacija sa brojem gojaznih sve gora i gora.
Velike populacione studije su pronašle da konzumacija veštačkih zaslađivača, naročito u osvežavajućim pićima, vremenom rezultira povećanjem težine, kao i masnih naslaga. Objašnjenje koje se prvo nameće je obrnuta kauzalnost, odnosno da ne dovodi konzumacija dijetalnih pića do gojaznosti, već da gojazni ljudi češće piju dijetalna pića. Ipak i pored korigovanja rezultata istraživanja uzimanjem u obzir i početne razlike u količini masnih naslaga svojih ispitanika, dobijen je isti rezultat – ispijanje dijetalnih pića povećava rizik od gojaznosti.
Veštački zaslađivači dovode do poremećaja metabolizma glukoze?
Slučajna kontrolisana studija na gojaznim ljudima je utvrdila znatno lošiji odgovor na test tolerancije glukoze nakon konzumacije pića sa veštačkim zaslađivačem. Pa kako je moguće da supstanca koja nema kalorije i koju naš organizam navodno uopšte ne apsorbuje, izazove povećanje skoka šećera u krvi? Odgovor je izgleda u tome što ove supstance kada stignu u debelo crevo uzrokuju promene u mikrobiomu (populaciji bakterija). Te promene, do kojih može doći posle samo nedelju dana konzumacije veštačkih zaslađivača, dovode do poremećaja metabolizma i slabije kontrole šećera u krvi.
Ipak, dobra vest je da, kada prestanemo da ih unosimo, naša bakterijska flora se regeneriše za svega nekoliko nedelja.
Zavaravanje mozga i čula ukusa izgleda da nije dobra stvar…
Zavaravanjem našeg mozga možemo izazvati poremećaje metabolizma. Naime kada unesemo hranu ili piće sa veštačkim zaslađivačem, koji ne izazovu automatski skok šećera u krvi, naš mozak se može osetiti „prevarenim“ i pretpostaviti da treba da konzumira više hrane kako bi dobio dovoljno kalorija u skladu sa „slatkoćom“ koju je osetio.
Istraživači su ovo ispitali tako što su učesnike istraživanja podelili u tri grupe i dali im respektivno: Sprite (sa šećerom), Sprite Zero, ili nezaslađenu soda vodu sa limunom. Kasnije su im ponudili M&Ms, vodu ili žvake bez šećera. Cilj je bio da otkriju kako će navedena pića uticati na njihove naredne izbore hrane ili osveženja.
Da li pogađate ko se mašio za M&Ms bombonice? Oni koji su prethodno pili dijetalni Sprite su imali 3.5 puta veću šansu da se odluče za slatkiše nego ostale dve grupe (Sprite sa šećerom i nezaslađena voda sa limunom). Dakle, izgleda da nisu u pitanju čak ni kalorije u piću, već izgleda veštački zaslađivači „prevare“ mozak, pa on naknadno poseže za slatkišima, odnosno brzom hranom.
Čak je i skeniranjem mozga primećeno da redovna konzumacija veštačkih zaslađivača dovodi do promena u mehanizmu nagrađivanja u našem mozgu povezanim sa osećajem zadovoljstva nakon unosa hrane.
A da li su "prirodni" zaslađivači bolji od veštačkih?
Pripremite se za šok... Naime, istraživači su slučajnim izborom učesnicima dodelili pića zaslađena sa: šećerom, aspartamom (veštački zaslađivač), monaškim voćem i steviom (oba su zaslađivači prirodnog porekla), a onda su im merili nivo šećera tokom 24 sata. Šokantno, nije bilo značajne razlike u prosečnom nivou šečera u krvi među učesnicima koji su konzumirali različite zaslađivače i šećer!
Kako je to moguće? Prva grupa je unela piće sa 16 kašičica šećera, a ostali pića koja nemaju kalorije, pa samim tim ne bi ni trebalo da izazovu skok šećera u krvi. Šta se zapravo desilo? Jedini logičan odgovor je da su oni koji su pili pića sa zaslađivačima bez kalorija imali naknadne skokove šećera u krvi. I upravo to se i pokazalo na monitorima glukoze – naknadni veći skokovi šećera u krvi, kao odgovor na ručak koji su pojeli kasnije tokom dana.
Dakle, treba biti oprezan, jer izgleda da kada su u pitanju i kontrola unosa kalorija i šećera u krvi, izgleda da su svi zaslađivači jednako loši kao običan šećer. Na pr. ako popijete Zero Koka Kolu, velika je šansa da ćete pojesti više hrane u narednom obroku, nego da ste prethodno popili običnu Koka Kolu. Tako ćete poništiti svu uštedu kalorija ostvarenu unosom dijetalnog pića, a možda uneti i dodatne.
Istina o gubitku telesne težine i dijetalnim pićima
Što se tiče gubitka telesne težine, da li postoje dokazi da dijetalna pića zapravo miniraju naše dijete? Da. Ako ova pića nemaju kalorije, onda teoretski ne bi trebalo da bude razlike između toga da li pijemo njih ili vodu, zar ne? Međutim, slučajna studija ljudi na dijeti, gde su nekim učesnicima dali da piju vodu, a drugima dijetalna pića bez kalorija, pokazala je da su oni koji su pili vodu umesto dijetalnih pića izgubili 15% više kilograma tokom 6 meseci.
Neverovatna je ironija ove priče, da su veštački zaslađivači, koji su izmišljeni kako bi navodno smanjili epidemiju gojaznosti, završili tako što zapravo pospešuju tu epidemiju.
Povezane vesti
Da li nas verovanje da manjak vežbanja dovodi do problema gojaznosti čini još debljim?
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
