Zahvaljujući inovaciji iz Švedske, godišnje bi moglo nestati 3.000 tona plastike iz pakovanja hrane
Na policama švedskih prodavnica trenutno se testira nešto što bi uskoro moglo promeniti način na koji gledamo na svežinu voća i povrća, a i na plastiku kojom ih obično oblažemo. Kompanija Saveggy razvila je jestivi, biljni premaz koji voću i povrću produžava rok trajanja, a potpuno eliminiše potrebu za plastičnom ambalažom.
Preporučujemo
Zaboravite mleko: Ovaj recept za sutlijaš je kremastiji i zdraviji od klasičnog!
Napravite mekane domaće perece bez jaja i mleka: Savršeno pecivo kao iz pekare koje će svi obožavati
Ova ideja nastala je iz jednostavnog pitanja: da li je zaista neophodno umotavati prirodnu hranu u plastiku da bi duže trajala? Ispostavilo se da nije. Saveggy je, u saradnji s univerzitetima u Lundu i Arhusu, kreirao zaštitni sloj koji se sastoji od samo dva sastojka - ulja uljane repice i ulja ovsa. Premaz je jestiv, providan i potpuno bez aditiva.
Kako funkcioniše Saveggy premaz
Pilot-projekat upravo sprovodi ICA, jedan od najvećih lanaca supermarketa u Švedskoj, zajedno s proizvođačem Odlarna.se, koji uzgaja čak 90% švedskih krastavaca. Tokom probnog perioda u prodaji će se naći oko 250.000 krastavaca obloženih Saveggy premazom, bez ijednog grama plastike.
Iako deluje kao jednostavno rešenje, iza njega stoje godine istraživanja i saradnje između naučnika, poljoprivrednika i trgovaca. Ideja je da se istovremeno smanji otpad od hrane i zagađenje plastikom, jer se svake godine u EU za pakovanje krastavaca potroši više od 3.000 tona plastike, što odgovara oko 600 miliona plastičnih kesa.
Saveggy je osnovan 2020. godine, a od tada su osnivači prikupili više od 2,5 miliona evra investicija kako bi nastavili razvoj i pripremili širu primenu biljnog premaza i na drugo voće i povrće.
Njihova misija može se sažeti u jednoj rečenici: “Hrana s jedne strane, plastika s druge - vreme je da pronađemo sredinu koja poštuje i prirodu i ljude.”
Ako se ovaj test pokaže uspešnim, Saveggy bi mogao postati prekretnica u načinu na koji čuvamo svežinu hrane. Ne samo da bi plastika polako mogla otići u istoriju, već bi i naš odnos prema svakodnevnim navikama, od kupovine do bacanja hrane, mogao postati održiviji i svesniji. U svetu koji traži jednostavna rešenja za velike probleme, ovaj tanak, biljni sloj možda je baš ono što nam treba.