Najobimnija studija otkriva: Biljna ishrana drastično smanjuje rizik od 5 vrsta karcinoma

Naučna zajednica decenijama unazad ukazuje na to da eliminacija mesa iz ishrane predstavlja jedan od najsnažnijih zaštitnih faktora protiv hroničnih oboljenja. Međutim, najnovije i do sada najobimnije istraživanje ove vrste, sprovedeno na prestižnom Univerzitetu u Oksfordu, donosi nivo preciznosti koji do sada nismo imali.

Analizirajući zdravstvene kartone više od 1,6 miliona ljudi, oksfordski epidemiolozi su dokazali da prelazak na ishranu zasnovanu na biljkama direktno obara rizik od razvoja pet specifičnih maligniteta. Ipak, studija donosi i jedno važno kliničko upozorenje koje dokazuje da biljna ishrana mora biti strateški isplanirana, a ne samo "ishrana bez mesa".

Gde biljna ishrana dominira

Istraživački tim je uporedio zdravstvene podatke klasičnih mesojeda sa peskatarijancima, vegetarijancima i veganima. Rezultati su pokazali da osobe koje ne konzumiraju meso imaju drastično manju verovatnoću za razvoj sledećih malignih oboljenja:

• Rak krvi: Pad rizika za čak 31%
• Rak bubrega: Pad rizika za 28%
• Rak pankreasa: Pad rizika za 21%
• Rak prostate: Pad rizika za 12%
• Rak dojke: Pad rizika za 9%

Glavni istraživač, dr Aurora Perez-Kornago, ističe da ovi rezultati najverovatnije proizilaze iz činjenice da osobe na biljnoj ishrani unose znatno više dijetetskih vlakana i antioksidanasa, dok istovremeno u potpunosti izbegavaju mesne prerađevine (koje su klasifikovane kao kancerogeni prve grupe).

Važnost suplemenata

Ono što ovoj studiji daje poseban naučni kredibilitet jeste činjenica da ne idealizuje rezultate. Istraživači su primetili da su vegetarijanci imali blago povišen rizik od raka jednjaka, dok je kod vegana zabeležen viši rizik od raka debelog creva u poređenju sa mesojedima.

Zašto se ovo dešava kada znamo da vlakna štite creva? Naučnici naglašavaju dva ključna faktora. Prvo, uzorak vegana u ovoj specifičnoj studiji bio je izuzetno mali (tek oko 8.800 ljudi), što statistički može iskriviti sliku. Drugo, dr Perez-Kornago upozorava da ovi podaci najverovatnije ukazuju na nutritivne deficite, pre svega na hroničan nedostatak kalcijuma i vitamina B12 kod osoba koje ne planiraju svoju biljnu ishranu pravilno.

Meso kao samostalni okidač

Iako obilje voća i povrća nesumnjivo štiti ćelije, epidemiolog i koautor studije, profesor Tim Ki, smatra da se najvažniji zaključak krije u samom odsustvu mesa. Prema njegovim rečima, drastične razlike u stopama obolevanja verovatno nisu samo posledica toga što vegetarijanci jedu zdraviju hranu, već pre svega činjenice da njihova tkiva nisu izložena inflamatornim i kancerogenim procesima koje izaziva varenje crvenog i prerađenog mesa.

Najnoviji podaci sa Oksforda stavljaju tačku na debatu o tome da li je biljna ishrana hir ili medicinski opravdan izbor. Eliminacija mesa dokazano podiže štit protiv nekih od najtežih oblika raka. Međutim, ova studija je i otrežnjujući podsetnik da prelazak na veganstvo ili vegetarijanstvo zahteva edukaciju. Pravilno izbalansiran tanjir i obavezna suplementacija (poput vitamina B12 i kalcijuma) jedini su način da izvučete maksimalan zaštitni potencijal iz biljaka, a izbegnete nutritivne zamke.