Stevija nije otrov, ali ni čudotvorna superhrana: Evo kada može biti problematična za naš organizam

U potrazi za "svetim gralom" ishrane, nečim što je slatko, a ne goji i ne podiže insulin, stevija je godinama na tronu. Nalazi se u svemu, od dijetalnih sokova do zdravih čokolada. Međutim, kako popularnost raste, rastu i pitanja: Da li je ova biljka zaista potpuno bezbedna za svakodnevnu upotrebu?

Dr Majkl Greger, svetski priznat lekar, autor bestselera "How Not To Die" i osnivač portala NutritionFacts.org, jedan je od vodećih glasova u svetu preventivne medicine i biljne ishrane.

Njegov rad se zasniva na analizi hiljada naučnih radova godišnje, sa ciljem da pruži objektivne informacije o tome kako hrana utiče na hronične bolesti. Kada on govori o nekoj namirnici, to nije "influensersko" mišljenje, već zaključak izveden iz medicinske baze podataka.

Upravo se ovom temom bavio u nedavnoj video analizi (koju je preneo kanal Plant Based Science London), gde je detaljno razjasnio šta je mit, a šta naučna istina.

Šta je zapravo stevija i da li je bezbedna za konzumaciju?

Stevija je ekstrakt listova biljke Stevia rebaudiana, koja potiče iz Južne Amerike. Ono što je čini jedinstvenom jeste njena slatkoća – ona je 200 do 300 puta slađa od običnog šećera, ali ima nula kalorija i ne izaziva glikemijski odgovor (ne podiže šećer u krvi). Zbog toga je postala prvi izbor za dijabetičare i ljude na redukcionim dijetama.

Kada se postavi pitanje bezbednosti, dr Greger smatra da je stevija sigurna, ali ključ leži u umerenosti. Opsežne revizije naučnih studija nisu pronašle nikakve dokaze da ovaj zaslađivač, u uobičajenim dnevnim dozama, izaziva štetne efekte po ljudsko zdravlje.

Često se na internetu mogu naći tvrdnje da stevija utiče na plodnost. Dr Greger ističe da su ove tvrdnje zasnovane na studijama na pacovima kojima su davane ekstremno visoke doze, koje je nemoguće uneti normalnom ishranom. Za ljude, taj rizik u realnim uslovima ne postoji.

Uloga mikrobioma

Iako je bezbedna, dr Greger upozorava da stevija nije voda. Ključna stvar koju treba razumeti je kako je naša creva vare.

Ljudsko telo ne apsorbuje steviju direktno. Ona odlazi u debelo crevo, gde je naše crevne bakterije razgrađuju. Pri veoma visokom unosu (npr. ako pijete litre soka zaslađenog stevijom svakog dana), bakterije mogu proizvesti nusproizvode koji teoretski mogu biti toksični.

Zato Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ima definisan gornji limit dnevnog unosa. Stevija je bezopasna u tipičnim dozama (kašičica u kafi ili čaju), ali ne treba preterivati.

Šta dr Greger preporučuje umesto stevije?

Iako steviju smatra prihvatljivom, dr Greger uvek daje prednost celovitim namirnicama. Njegova filozofija je: "Šećer nije problem ako dolazi u paketu sa vlaknima i nutrijentima."

Njegovi favoriti za zaslađivanje su:

• Šećer od urmi: Ovo zapravo i nije šećer, već sušene, samlevene urme. Sadrži sva vlakna i antioksidanse kao i samo voće.
• Melasa: Gusti, tamni sirup koji ostaje nakon prerade šećerne trske. Za razliku od belog šećera koji je prazna kalorija, melasa je bogata gvožđem i kalcijumom.
• Eritritol: Ako baš morate da koristite niskokalorični zaslađivač, dr Greger smatra da je eritritol (šećerni alkohol koji se prirodno nalazi u voću poput krušaka i grožđa) verovatno još bezbednija opcija od stevije jer se najvećim delom apsorbuje pre nego što stigne do bakterija u debelom crevu.

Stevija nije otrov, ali nije ni superhrana koju treba jesti neograničeno. Ona je koristan alat za smanjenje unosa šećera, sve dok se koristi umereno. Ipak, kad god je moguće, slatkoća treba da dolazi iz voća, a ne iz kesice ili bočice.