Koje povrće ima više vitamina K od kelja: Iznenadiće vas lista najboljih izbora za svakodnevni jelovnik

Kelj je odličan izvor vitamina K i samo jedna šolja ovog povrća sadrži sasvim dovoljno nutrijenata da podmiri osnovne dnevne potrebe. Ipak, on je samo jedan deo mnogo šire slike.

Ako tražite način da obogatite jelovnik, a da ne zavisite od samo jedne namirnice, iznenadiće vas podatak koliko drugih vrsta povrća zapravo sadrži mnogo veće koncentracije ovog važnog vitamina.

Namirnice koje nadmašuju kelj

Jedna šolja sirovog kelja obezbeđuje oko 81,8 µg vitamina K, dok termički obrađen (pola šolje) ide i do 247 µg. I to jeste impresivno, ali nije vrh liste.

Evo koje sve opcije zaslužuju mesto na vašem tanjiru kako biste osigurali adekvatan unos ovog važnog mikronutrijenta:

1. Spanać: Nepravedno zapostavljen u eri novih supernamirnica, klasičan spanać zapravo nudi neverovatne količine vitamina K, posebno kada je termički obrađen. Pored toga, odličan je izvor gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, ali i vitamina A, C i E.
2. Lišće repe: Ono krije pravo nutritivno bogatstvo i vrhunski je izvor vitamina K, folata i vitamina A. Odlično se ponaša u smutijima, supama i raznim čorbastim jelima.
3. Slačica (lišće): Pomalo oštro i gorko lišće slačice pruža neverovatnih 346% preporučenog dnevnog unosa vitamina K u samo jednoj maloj, kuvanoj porciji. Sjajno se uklapa sa pastama ili blanširano kao prilog.
4. Blitva: Ova široko dostupna i preukusna lisnata biljka često se koristi kao alternativa spanaću. Obiluje istim vitaminima i mineralima, a njena čvršća tekstura je idealna za pite, potaže i jela iz rerne. (Napomena: Osobama sklonim kamenu u bubregu savetuje se kuvanje na pari ili kratko obarivanje blitve i spanaća, kako bi se smanjio nivo oksalata).
5. Lišće cvekle: Baš kao i kod repe, lišće koje raste na vrhu cvekle je potpuno jestivo i neverovatno zdravo. Prepun je gvožđa, kalijuma i ogromnih količina vitamina K. Možete ga jesti sveže u salatama ili ga čak zapeći u rerni kao zdravi, hrskavi čips.
6. Raštan: Raštan je robusna, žilavija zeljasta biljka slična kupusu. Najukusniji je kada se lagano krčka duže vreme, a tada otkriva i svoj puni, blago gorkast ukus i raskošan nutritivni profil.
7. Kres salata (Grbač): Zanimljiva biljka veoma oštrog, biberastog ukusa. Njene sirove listiće je najbolje koristiti kao začinski dodatak salatama, sendvičima ili vok jelima kako biste dobili neočekivanu dozu arome i vitamina K.
8. Brokoli: Među najpopularnijim povrćem na svetu, brokoli je ne samo riznica vitamina C, kalcijuma i folata, već pruža i visoku dozu vitamina K. Najbolje je kuvati ga kratko, na pari, kako bi zadržao krckavost i nutrijente.
9. Prokelj: Ovi ''kupusići'' bogati su vlaknima i vitaminom K. Ako ih ne volite barene, probajte da ih prepečete u rerni sa malo maslinovog ulja i soli – hrskavi prokelj menja mišljenje i najtvrdokornijih protivnika ovog povrća.

Da li je moguće uneti previše vitamina K?

Kod zdravih ljudi ne postoje evidentirani zdravstveni rizici povezani sa visokim unosom vitamina K isključivo iz hrane. Međutim, problem može nastati zbog interakcije ovog vitamina sa određenim lekovima. Poseban oprez i obavezna konsultacija sa lekarom savetuje se ukoliko koristite:

• Lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulanse): Pošto vitamin K ima glavnu ulogu u zgrušavanju krvi, nagli prestanak ili drastično povećanje konzumacije ovog vitamina može ugroziti delovanje lekova poput varfarina, izazivajući ugruške ili neočekivana krvarenja.
• Jake antibiotike: Dugotrajna upotreba može uništiti bakterije u crevima koje delimično pomažu u sintezi i apsorpciji vitamina K.
• Lekove za mršavljenje: Preparati koji blokiraju apsorpciju masti iz creva mogu smanjiti i sposobnost tela da iskoristi vitamin K, jer se on vezuje isključivo za masti.

Uvrštavanjem spanaća, brokolija, prokelja ili lišća cvekle u svakodnevne obroke, lako ćete podmiriti potrebe organizma za ovim nutrijentom. Na taj način osiguravate normalno zgrušavanje krvi i zdravlje kostiju, dok ishranu održavate raznovrsnom, pristupačnom i, pre svega, ukusnom.