Louis Vuitton predstavio prsluk od biljnog krzna, ali i dalje koristi pravo krzno u kolekcijama

Jedna od najprestižnijih svetskih modnih kuća, Louis Vuitton, iznenadila je publiku na nedavno održanoj Nedelji mode u Parizu, uključivši komade od biljnog krzna u svoju žensku kolekciju za jesen/zimu 2026. godine.

Iako implementacija inovativnih materijala bez okrutnosti predstavlja značajan korak za ovu modnu imperiju, kritičari ističu očiglednu ironiju - luksuzni gigant i dalje ostaje jedan od poslednjih koji odbija da u potpunosti izbaci pravo životinjsko krzno iz svoje proizvodnje. Kako u svojoj analizi prenosi svetski portal Plant Based News, ovaj potez otvara važnu debatu o tome koliko su luksuzni brendovi zaista spremni na suštinske ekološke promene.

Krzno od koprive i lana umesto životinjskog

Zvezda nove Louis Vuitton kolekcije bio je prsluk specifične teksture koja podseća na vučje krzno, a koji je u potpunosti izrađen od biljnih vlakana. Iza ovog materijala, nazvanog Savian, stoji BioFluff, inovativna modno-tehnološka kompanija sa bazama u Parizu i Njujorku.

Njihovo biljno krzno dobija se od prirodnih sirovina poput koprive, lana i konoplje. Linija Savian, koja nudi ekološke alternative za tradicionalno krzno i jagnjeće krzno, prvi put je debitovala na klimatskom samitu COP28 u saradnji sa dizajnerkom Stelom Makartni, poznatom po svom strogom veganskom pristupu modi. Zanimljivo je da ova kompanija ne planira da se zaustavi samo na odeći, već uskoro lansira i liniju Zea, fokusiranu na materijale za plišane igračke.

Prvi u inovacijama, poslednji u etici

Odluka da se BioFluff materijali nađu na modnoj pisti čini Louis Vuitton prvim brendom unutar moćne LVMH grupacije koji je prigrlio biljno krzno. Međutim, prema pisanju Plant Based News-a, ovaj pionirski iskorak ujedno osvetljava i veliki paradoks.

Dok modna industrija širom sveta podleže pritisku javnosti zbog ekoloških i etičkih problema, Louis Vuitton se i dalje drži upotrebe pravog krzna.

Ambiciozni plan "Regeneration 2030" 

Pored novih materijala, Louis Vuitton je nedavno objavio i svoju novu strategiju održivosti pod nazivom „Regeneration 2030“. Njihovi ciljevi zvuče vrlo ohrabrujuće na papiru:

• Smanjenje emisije ugljen-dioksida za 68% do 2030. godine (u poređenju sa 2023.).
• Obnova i očuvanje milion hektara staništa flore i faune.
• Smanjenje potrošnje vode za 30% i uvođenje novih programa održivog upravljanja vodama na svim lokacijama brenda.

Međutim, ekološki analitičari upozoravaju da ovom planu nedostaje ono najvažnije - konkretno objašnjenje kako će kompanija zapravo ostvariti te ciljeve. Problem je u tome što ogromnih 96% ukupnog zagađenja (ugljeničnog otiska) LVMH grupacije ne dolazi iz rada njihovih fabrika, kancelarija ili osvetljenja u luksuznim buticima. Pravo zagađenje nastaje na samom početku lanca, na farmama i mestima gde se uzgajaju i proizvode sirovine od kojih prave svoju odeću i torbe.

Glavni izvori ovih ogromnih emisija gasova sa efektom staklene bašte su upravo proizvodi životinjskog porekla. Proizvodnja luksuznih vunenih vlakana i prirodne kože (uglavnom goveđe) zahteva ogromne količine resursa i vode, generišući stotine hiljada tona CO2 ekvivalenta.

S obzirom na to da se uzgoj životinja danas smatra jednim od vodećih uzroka klimatskih promena, postavlja se pitanje da li jedan prsluk od konoplje može da nadoknadi štetu koju pravi masovna upotreba kože i krzna, ili je u pitanju samo još jedan, dobro upakovan marketinški trik.