Doktorka ekspert za rak dojke savetuje: Pretvorite svoju krv u mašinu za ubijanje ćelija raka

Koliko je zaista oboljevanje od raka dojke povezano sa genetskim predispozicijama? Koji su načini za prevenciju, osim redovnih kontrola? Doktorka Kristi Fank, ekspert za rak dojke, koja je lečila između ostalih Anđelinu Džoli i Šeril Krou, prenosi sjajne vesti o tome šta svaka od nas žena može da uradi da dramatično smanji šansu da oboli od ove bolesti

Doktorka Kristi Fank ima preko 25 godina iskustva kao ekspert u lečenju raka dojke, autor je knjiga, javni govornik i pokretač mnogih kampanja za edukaciju žena kako da, kada je rak dojke u pitanju, preuzmu sudbinu u svoje ruke.

Jedna od prvih stvari koje ističe dr Fank, je da rašireno verovanje da je rak dojke u velikoj meri genetski predisponiran - nije tačno. Navodi da 87% svih žena sa rakom dojke nema najbliže srodnike sa ovim oboljenjem, a 80% njih nema ni dalje srodnike. Činjenica je da postojanje genetskih mutacija dramatično uvećava rizik, ali istraživanja su pokazala, da čak i pacijentkinje sa ovim mutacijama mogu da smanje šansu da obole usvajanjem jednostavnih navika kao što je na pr. redovno vežbanje ili konzumacija proizvoda od soje.

Kao najveće faktore rizika za pojavu raka dojke, vezane za stil života, dr Fank navodi lošu ishranu, baziranu pretežno na životinjskim namirnicama, manjak vežbanja, višak kilograma i preteranu konzumaciju alkohola. Ostali faktori rizika su hormonska terapija, toksini iz okruženja i emotivni stres. Ona naglašava da istraživanja iznova i iznova pokazuju da kada žene usvoje zdrave životne navike mogu za najmanje 50, pa čak i do 90% da smanje rizik da obole od raka dojke.

Ipak dr Fank kaže da njena optimistična poruka ne nailazi uvek na pozitivne reakcije. Nekada je suočena i sa osudama na mrežama od žena koje su već obolele: „Šta hoćete da kažete, da sam sama kriva što sam dobila rak?“

Priznaje da joj zbog ovoga uvek bude teško, jer se bavi edukacijom žena ne da bi nekoga podvrgla osudi, već da bi što više žena osnažila porukom da nisu bespomoćne pred ovom bolešću i da postoje vrlo konkretne stvari koje mogu da urade da sebi pomognu. Ankete pokazuju da bar 80% žena nije upoznato sa time da pravilnom ishranom mogu značajno da umanje rizik da obole od raka dojke.

6 vrsta hrane koje će pretvoriti vašu krv u mašinu za ubijanje ćelija raka

Po rečima dr Fank, najviše naučnih istraživanja u vezi sa rakom dojke pokazuje smanjenu učestalost njegove pojave, povratka ili smrtnog ishoda, povezano sa konzumacijom 6 vrsta namirnica: povrća iz porodice kupusnjača (brokoli, prokelj, kupus…), proizvoda od soje, pečurki, lanenih semenki, bobičastog voća i povrća iz porodice luka (luk, praziluk, mladi luk…).

Neverovatna moć ovih namirnicama potiče od fitohemikalija, koje se oslobađaju u našem krvotoku svaki put kad ih jedemo i odmah preplave sve naše ćelije. Kroz čitav niz složenih mehanizama na ćelijskom nivou ove supstance utiču na sprečavanje pojave, rasta ili širenja ćelija raka.

Sa druge strane, kaže ona, svaki put kada unesemo životinjske proteine ili masti, to dovodi posledično do povećanja estrogena, koji u 80% slučajeva predstavlja gorivo za rak dojke. Osim toga, uvećava nam se IGF1 u krvi (faktor rasta) i stimuliše se angiogeneza (formiranje krvnih sudova koji snabdevaju rak). Uvećava se i oksidativni stres koji slabi imuni sistem u borbi protiv ćelija raka.

Kako se biljke koje jedemo hvataju u koštac sa rakom?

Moćna fitohemikalija u brokoliju (i ostalim kupusnjačama) je sulforafan. U laboratorijskim uslovima, po rečima dr Fank, sulforafan se pokazao kao uspešan ubica čak i najmoćnijih stem ćelija raka, odgovornih za njegovo metastaziranje.

Kada je soja u pitanju, dr Fank priznaje da je i sama bila u zabludi godinama, savetujući svoje pacijentkinje da zbog fitoestrogena izbegavaju da je konzumiraju, uverena da bi mogla imati stimulativno dejstvo na rak dojke poput estrogena. Međutim, kaže da je pišući knjigu i proučavajući sva moguća naučna istraživanja o vezi ishrane i raka dojke, pronašla da ona nedvosmisleno pokazuju zaštitnu ulogu soje, kada su u pitanju vrste raka osetljive na estrogen.

Magična brojka koja se ponavlja u većini studija vezanih za soju je smanjenje pojave, povratka ili smrti od raka za najmanje 32% kod žena koje konzumiraju sojine proizvode. Izgleda da je do cele zabune oko dejstva soje došlo zbog nerazumevanja načina na koji deluju fitoestrogeni. Dr Fank objašnjava da se estrogen vezuje za alfa receptore, a fitoestrogeni soje za beta receptore. To je ključna razlika, jer beta receptori imaju moć da "isključe" alfa receptore, blokirajući na taj način stimulativno dejtstvo estrogena na ćelije raka.

Pečurke takođe imaju sastojke koji blokiraju uticaj estrogena, inhibiranjem enzima aromataze. Dr Fank naglašava da nije bitno da tragamo za skupim medicinskim pečurkama, jer je nauka pronašla najveću moć blokiranja estrogena u običnim šampinjonima. Navodi primer jedne studije na ženama u Kini, gde su žene koje su unosile dnevno samo 10 g šampinjona imale 64% manju učestalost pojave raka dojke u odnosu na one koje nisu koristile pečurke u ishrani.

Semenke lana su zbog sadržaja lignana, još jednog fitoestrogena, takođe povezane u mnogim istraživanjima sa potencijalnim benefitima protiv raka dojke.

Moć bobičastog voća, po rečima dr Fank, potiče od prisustva antocijanina i elagijske kiseline i njihovog antioksidativnog dejstva. Ona objašnjava kako ove supstance „kvare signalizaciju“ ćelija raka, podstiču njihovu apoptozu (samoubistvo ćelija) i inhibiraju angiogenezu (formiranje krvnih sudova koji hrane rak).

Za kraj Dr Fank preporučuje "smuti za prevenciju raka", koji i sama često konzumira, a koji je napakovan namirnicama sa antikancerogenim dejstvom: sojinim mlekom, zelenim čajem, mlevenim lanom, zelenišima (spanać, kelj), bobičastim voćem (borovnice, jagode), malo banane, jedna urma, uz dodatak moćnih začina – cimeta, kurkume i malo bibera (aktivira kurkumu).