Katastrofalan porast temperatura: Anketa među vodećim svetskim klimatolozima otkrila pesimizam i očajanje
U momentu donošenja pariskog sporazuma o klimatskim promenama projektovano je da je za dostizanje cilja ograničenja globalnog otopljavanja na 1.5°C do kraja veka neophodno da emisije gasova staklene bašte dostignu svoj maksimum najkasnije do 2025. godine i da opadnu za bar 43% do 2030.
Danas smo u 2024. godini i skorašnja merenja iz marta pokazuju da je za poslednjih godinu dana zabeležen rekordan porast emisija CO2. Koliko se ja razumem u matematiku, ako nešto treba da dostigne maksimum, ono obično značajno usporava rast neposredno pre dostizanja maksimuma i nakon maksimuma kreće polako da pada. Ako su naše globalne emisije zabeležile u poslednjoj godini rekordan rast, to znači da nismo ni blizu dostizanja maksimuma emisija CO2 (što bi trebalo da se desi najkasnije do 2025.). A o opadanju je još uvek iluzorno i govoriti…
Slaba nam je uteha da je u prethodnoj godini zabeležen rekordan El Ninjo klimatski događaj koji utiče na rast temperature mora, jer je očigledno da ljudske aktivnosti i dalje generišu pretaranu količinu emisija.
Klimatolozi ne veruju u ostvarivost ograničenja porasta temperatura za 1.5°C
Britanski časopis Gardijan objavio je pre nekoliko dana saznanja do kojih je došao anketom među 380 vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti klimatologije, pripadnicima „Međudržavnog panela o klimatskim promenama“ (IPCC), sa pitanjem: „Šta mislite do kog nivoa (u odnosu na predindustrijsko vreme) će porasti prosečne globalne temperature do kraja veka?“
Rezultati ankete su poražavajući i pokazuju da najumniji ljudi planete u velikoj većini očekuju katastrofalne posledice u narednim decenijama. Velika većina članova IPCC (skoro 80%) predviđa porast globalnih temperatura do kraja veka za najmanje 2.5°C, dok skoro polovina njih očekuje porast od najmanje 3°C (neki očekuju čak i +5°C). Svega 6% anketiranih veruje da je moguće ostvariti cilj i ostati na 1.5°C globalnog otopljenja do kraja veka.
Glad, konflikti i masovne migracije ljudi
Mnogi naučnici vide pred nama polu-distopijsku budućnost, sa sve više gladi, ratnih sukoba i konflikata oko resursa, kao i masovnih migracija ljudi iz područja koja više neće biti pogodna za život. Veliki broj njih izražava osećaj beznadežnosti, straha, ali i besa zbog neuspeha vlada i političara da sprovedu neophodne akcije i pored jasnih naučnih dokaza koji su im predstavljeni.
Naučnica sa univerziteta u Australiji napisala je da „misli da idemo ka velikim socijalnim lomovima u narednih 5 godina“. Ona predviđa da će vlasti biti suočene sa ekstremnim klimatskim događajima koji će se nizati jedan za drugim, uz velike posledice na sistem proizvodnje hrane. Naglasila je da se oseća očaj kada pomisli na budućnost.
Borba za smanjenje emisija se mora nastaviti
Mnogi naučnici su naglasili da je borbu protiv klimatskih promena neophodno nastaviti, koliko god da temperatura poraste, jer će svaki delić stepena smanjenja njenog porasta ipak umanjiti patnju ljudi. Klima neće tek tako postati opasna kad dostignemo 1.5°C porasta. Ona to već jeste. Sa trenutnih 1.2°C, već vidimo ogromne štete po živote i imovinu ljudi širom sveta, a tek smo na početku.
Očekivano, mlađi naučnici su ispoljili više pesimizma. 52% mlađih od 50 godina su predvideli rast temperatura od najmanje 3°C, u poređenju sa 38% pesimista među starijima od 50. Takođe, više žena nego muškaraca naučnika pokazuje katastrofično raspoloženje, sa 49% njih koje predviđaju najmanje 3°C, u odnosu na 38% muškaraca.
Zašto svet ne uspeva da napravi značajnije pomake u borbi sa klimatskom krizom?
U proceni razloga zbog koga svet ne uspeva da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom većina eksperata se slaže. Kao glavni razlog navode nedostatak političke volje (75% ispitanih), kao i interese velikih korporacija (60%), kao što je na pr. industrija fosilnih goriva.
Manjina naučnika koja ipak gaji izvesnu dozu optimizma u tome je vrlo oprezna. Holandski stručnjak je izrazio mišljenje da sva tehnološka rešenja postoje za dostizanje cilja od 1.5°C i da bi mogla biti implementirana u narednih 20-ak godina. Međutim, izrazio je rezervu da bi to moglo biti kasno, jer ćemo možda već preći nekoliko kritičnih prelomnih tačaka za klimatske promene.
Jedini razlog za umereni optimizam koji navode neki od stručnjaka, univerzitetski profesori, je postojanje mladih i pametnih ljudi koji se razumeju u politiku i koji bi mogli da naprave iskorak.
Povezane vesti
Ništa prodavnica, ovaj čovek sam proizvodi svu hranu: Koliko zemlje i rada je potrebno?
Za zatvaranje stočarskih farmi EU odobrila Holandiji 700 mil. za odštetu farmerima
Folksvagen konačno najavio: Uskoro u vozilima inovativna veganska koža od konoplje
Danska na čelu tranzicije: Prva uvodi poreze na karbonske emisije za poljoprivredu
Plantbased.rs Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Mihajlo
U potpisu, Klaus Svab.
Podelite komentar