Brži oporavak ekosistema nego što se mislilo: Šta se dešava kad čovek prestane da sputava prirodu

Nekada su prostranstva bila dom bezbrojnih vrsta, od ptica i insekata do retkih gljiva koje rastu samo tamo gde priroda diše svojim ritmom. Danas, posle decenija sadnje monokultura i nestanka autohtonih staništa, ona ponovo oživljavaju. U Velikoj Britaniji, područje Nju Foresta postaje primer kako se, uz malo pomoći, priroda sama obnavlja, i to brže nego što su mnogi očekivali.

Nju Forest ima duboke korene u istoriji.  Još od vremena Vilijama Osvajača bio je kraljevska šuma, a vekovima se čuvao kao zajedničko dobro stanovnika koji su tu dovodili svoje životinje na pašu i živeli u skladu s prirodom. Upravo ta tradicija zajedničkog korišćenja zemlje i poštovanja prirodnih ciklusa doprinela je da ovo područje sačuva retke ekosisteme koji su drugde nestali. Danas je Nju Forest jedno od najvrednijih prirodnih područja u Velikoj Britaniji, prepoznato kao rezervat i posebno zaštićeno stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta.

Kako izgleda povratak života

U oblasti Nju Forest, gde se već godinama sprovodi obnova niskih prostranih otvorenih površina, primećeno je više od 70 različitih vrsta koje su se ponovo nastanile - među njima i 22 retke ili ugrožene. Ove površine, nekada zatrpane borovim plantažama namenjenim isključivo proizvodnji drveta, sada se vraćaju svom izvornom obliku.

Jedna od najneobičnijih pojava koja se vratila jeste Poronia punctata, sitna bela gljiva koja raste isključivo na izmetu ponija koji žive na ispaši.

Stručnjaci iz Forestry England ističu da je obnova ovog područja započeta 2019. godine i da obuhvata već 170 hektara, dok se u narednih pet godina planira još 190. U okviru projekta uklanjaju se veštački zasađene četinarske šume, popunjavaju kanali i vraća prirodna ispaša ponija i goveda, sve kako bi se uspostavila ravnoteža koja je nekada postojala.

Brži oporavak nego što se očekivalo

Kako za BBC objašnjava profesorka iz organizacije Wild New Forest, „već posle samo dve godine, ekosistem je pokazao prve znakove stabilnog povratka“. Bršljan, paprati i trave među prvima osvajaju prostor, ali ubrzo ih prate i biljke koje čine srž niskih prostranih otvorenih površina.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da proces koji se nekada smatrao višedecenijskim sada pokazuje rezultate gotovo u realnom vremenu. To govori o izuzetnoj otpornosti prirode i njenoj sposobnosti da, kada joj se da prostora, sama pronađe ravnotežu.

Iako potpuna obnova može trajati godinama, činjenica da su se vrste vratile u tako kratkom roku daje nadu, ne samo Velikoj Britaniji, već svima koji veruju da čovek može da ispravi posledice sopstvenog delovanja.

Prirodi ne treba mnogo da bi ponovo procvetala, dovoljno je da prestanemo da je sputavamo. Primer Nju Foresta pokazuje da čak i tamo gde je nekada sve bilo svedeno na jednolične redove borova, život ume da pronađe put nazad.