Globalni prinosi useva proteklih decenija pali i do 13%: Klimatske promene menjaju sudbinu glavnih kultura

Iako trenutno nije vreme visokih temperatura, suša nije fenomen koji treba razmatrati samo leti. Njeni efekti se osećaju tokom cele godine, od zemljšta i biljaka do čitavih ekosistema, a posledice se često akumuliraju i postaju dugoročne. Ona ne predstavlja samo manjak padavina - njena priroda je mnogo složenija. Zemljište postaje tvrdo i ispucalo, biljke trpe stres, a ekosistemi se menjaju, često trajno.

Klimatske promene dodatno komplikuju ovu situaciju. One menjaju način na koji vazduh “vuče” vlagu iz tla, reka i biljaka, što znači da čak i kada kiše ima dovoljno, zemljište može i dalje da se isušuje jer atmosfera postaje “žedna”. Razumevanje ovog procesa i njegovih posledica je ključno - informisanje o klimatskim promenama pomaže u prepoznavanju rizika i pronalaženju rešenja za očuvanje prirodnih resursa i otpornosti ekosistema.

Atmosferska žudnja za vodom

Ovaj fenomen naučnici nazivaju atmosferska evaporativna potražnja (Atmospheric evaporative demand, AED). Što je vazduh topliji, vlažnost niža, vetar jači i sunčeva svetlost intenzivnija, to je veća snaga kojom atmosfera "vuče" vodu sa površine. Jednostavno rečeno, topliji vazduh može da upije više vlage, a to znači da površinske vode i biljke gube vodu brže nego ranije.

Da bi razumeli koliko je AED doprineo modernim sušama, istraživači su kombinovali precizne podatke o padavinama sa detaljnim meteorološkim i radijacionim merenjima. Na osnovu toga, kreirali su serije podataka o sušama širom sveta od 1901. godine, s posebnim fokusom na period od 1981. do 2022. godine.

Suše su pratili pomoću Standardizovanog indeksa padavina i evapotranspiracije (SPEI), koji meri razliku između ulaza vode (padavina) i izlaza vode (isparavanje i transpiracija biljaka). Na ovaj način mogli su da razlikuju suše izazvane manjkom kiše od onih pokrenutih povećanom AED.

Trendovi suše u poslednjih 40 godina

Podaci pokazuju jasnu promenu: prosečna površina tla pogođena sušom raste, a period od 2018. do 2022. bio je naročito težak. 2022. godine, približno trećina kopnenih površina sveta bila je pogođena umerenim do ekstremnim sušama. Evropa je posebno teško pogođena kombinacijom niskih padavina i visoke AED..

Topliji vazduh zadržava više vlage i time "vuče" više vode sa tla. Suvo zemljište dodatno pojačava grejanje površine i vazduha, održavajući AED visokom i stvarajući povratnu spregu koja produžava sušu.

Klimatske promene i posledice za useve

Povećana atmosfera žudnja direktno utiče i na poljoprivredu. Istraživanja pokazuju da topliji i suvlji vazduh smanjuje prinose glavnih poljoprivrednih kultura. Globalni prinosi pet najvećih useva tokom proteklih decenija pali su za 4-13%, što predstavlja ozbiljan udar na proizvodnju hrane.

Na duže staze, klimatske promene menjaju pogodnost zemljišta za tradicionalne kulture - regioni koji su nekada bili idealni za pšenicu, kukuruz ili soju, možda više neće biti. Suše, ekstremne temperature i promenjen režim padavina dodatno povećavaju rizik od propadanja useva, širenja štetočina i bolesti, ali i smanjuju nutritivnu vrednost hrane.

Globalna površina pogođena sušom se povećava, a poljoprivreda je sektor koji najviše trpi. Pad prinosa direktno utiče na dostupnost hrane, rast cena i manju raznovrsnost ishrane, što može ugroziti sigurnost hrane. Održiva poljoprivreda, adaptacija kultura i pametno upravljanje vodom postaju ključni za ublažavanje ovih efekata.

Suše danas nisu samo posledica manjka kiše - atmosfera je aktivni igrač koji vuče vlagu iz tla i biljaka. Klimatske promene i povećana atmosferska evaporativna potražnja pogoršavaju suše i direktno utiču na prinose i kvalitet biljnih kultura. Razumevanje ovog fenomena i prilagođavanje poljoprivrede postaju ključni za očuvanje ekosistema, dostupnosti hrane i otpornosti na klimatske izazove širom sveta.