Lov na lemure postaje unosan posao: Godišnje se na Madagaskaru pojede čak 13.000 ovih životinja

Madagaskar je ostrvo sa bogatom faunom. To je jedino mesto na planeti gde lemuri žive slobodno u prirodi. Ovi primati, stariji od većine današnjih sisara, evoluirali su izolovano milionima godina i postali jedan od najupečatljivijih simbola biodiverziteta.

Ipak, upravo danas, u trenutku kada se o očuvanju prirode govori više nego ikada, gotovo svi lemuri suočavaju se sa realnom mogućnošću nestanka.

Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), čak 98 odsto vrsta lemura klasifikovano je kao ugroženo. Gubitak staništa i ilegalna trgovina egzotičnim kućnim ljubimcima već dugo su poznati razlozi, ali nova istraživanja ukazuju na faktor koji se često gura u stranu: rastuću potražnju za mesom lemura.

Koliko se lemura zaista pojede svake godine?

Istraživanje sprovedeno tokom četiri godine pokazuje da se u Madagaskaru godišnje konzumira oko 13.000 lemura. Ova brojka nije procena „u najboljem slučaju“, već rezultat terenskog rada i razgovora sa hiljadama ljudi širom zemlje. U pitanju je obim koji, kada se sagleda dugoročno, ozbiljno potkopava opstanak vrsta koje se sporo razmnožavaju i već žive pod pritiskom krčenja šuma.

Na prvi pogled, uzrok deluje jednostavno: siromaštvo i glad. Madagaskar se suočava sa ozbiljnom prehrambenom krizom, a gotovo 40 odsto dece pati od neuhranjenosti. U ruralnim područjima, gde su opcije ograničene, lov na divlje životinje često postaje način preživljavanja.

Međutim, istraživanje otkriva mnogo složeniju sliku.

Antropolozi i biolozi su razgovarali sa oko 2.600 ispitanika u 17 gradova širom Madagaskara. Rezultati su pokazali da značajan deo potražnje za mesom lemura ne dolazi iz najsiromašnijih zajednica, već iz urbanih sredina.

U gradovima, lemur se ne doživljava kao hrana iz nužde, već kao statusni simbol. Meso se opisuje kao „posebno ukusno“, „snažno“ ili čak „podmlađujuće“. Potrošači su spremni da plate visoku cenu, upravo zato što je zabranjeno i retko.

Istraživači su zabeležili da se meso lemura, iako diskretno, može pronaći u restoranima u više od trećine ispitivanih gradova. Zbog ilegalne prirode lova, ceo lanac snabdevanja funkcioniše u senci, od šuma do kuhinja.

Posebno zabrinjavaju verovanja o navodnim zdravstvenim benefitima. Neki ispitanici smatraju da meso lemura „čuva mladost“ ili prenosi vitalnost životinje koja se hrani divljim biljem. Ovakva uverenja dodatno podstiču potražnju i opravdavaju visoku cenu.

Globalizacija i gubitak tradicionalnih zabrana

Paradoksalno, lov na lemure nije uvek bio deo lokalne kulture. U mnogim delovima Madagaskara, lemuri su se vekovima smatrali svetim ili povezanim sa precima. Tradicionalne zabrane štitile su ove životinje daleko pre nego što su postojali zakoni o očuvanju prirode.

Ranija istraživanja već su ukazivala na to da globalizacija i spoljašnji uticaji ubrzavaju raspad ovih kulturnih barijera. Kako se menjaju vrednosti i potrošačke navike, nestaju i norme koje su nekada imale snažnu zaštitnu ulogu. U tom procesu, divlja životinja postaje roba, a retkost - prednost.

Postoje i naznake da turizam, iako često predstavljen kao saveznik očuvanja, može indirektno doprineti potražnji, posebno kada se egzotična ishrana romantizuje kao „autentično iskustvo“.

Šta zaista može da zaustavi ovaj trend?

Zabrane već postoje, lov na lemure je ilegalan. Problem nije samo u zakonima, već u njihovoj primeni i u uslovima koji guraju ljude ka ovom tržištu.

Istraživači predlažu višeslojni pristup: jaču kontrolu ilegalnog oružja, kampanje koje razbijaju mitove o „zdravstvenim benefitima“ mesa divljih životinja, ali i, možda najvažnije, podršku ljudima koji su trenutno deo lanca snabdevanja.

Svi dobavljači uključeni u istraživanje izjavili su da ne vole da prodaju meso lemura i da bi prestali kada bi imali alternativni izvor prihoda. Strah od kazni, stalna potreba za skrivanjem i svest o ilegalnosti čine ovu aktivnost ne samo rizičnom, već i psihološki opterećujućom.

Priča o lemurima nije samo priča o jednoj ugroženoj životinjskoj grupi. To je ogledalo načina na koji se globalne nejednakosti, mitovi o ishrani i potrošačka logika prelamaju preko najranjivijih, i ljudi i životinja. Dok se meso divljih primata tretira kao luksuz, a ne kao etički i ekološki problem, opstanak lemura ostaje pod znakom pitanja.