Više od 80% amazonskih biljaka zavisi od pčela bez žaoke, a sada im zakon garantuje opstanak

Tihe, neupadljive i gotovo nevidljive u savremenim zakonima, pčele bez žaoke iz Amazona vekovima su obavljale posao bez kojeg šuma ne bi mogla da opstane. Danas se njihova uloga više ne prepušta samo naučnim radovima i usmenim predanjima - prvi put na svetu, ovi drevni oprašivači dobili su zakonsko priznanje i prava koja ih štite od nestanka.

U dve peruanske regije usvojene su lokalne uredbe kojima se pčelama bez žaoke formalno priznaje pravo da postoje, da se razmnožavaju i da žive u zdravom, nezagađenom okruženju. Time su postale prvi insekti na planeti kojima su dodeljena zakonska prava, što bi moglo da otvori vrata sličnim inicijativama širom sveta.

Ključni stub amazonskog ekosistema

Pčele bez žaoke smatraju se najstarijom grupom pčela na Zemlji. Od oko 500 poznatih vrsta, gotovo polovina živi u Amazonu, gde učestvuju u oprašivanju više od 80% biljnog sveta. Među biljkama koje zavise od njih nalaze se i kakao, kafa i avokado, kulture od globalnog značaja.

Za razliku od evropske medonosne pčele, ove pčele nemaju žaoku i tradicionalno su gajene od strane domorodačkih naroda još u predkolumbijsko doba. Njihova uloga nije samo ekološka, već i kulturna, medicinska i duhovna.

Nauka, tradicija i alarmantni podaci

Istraživanja su pokazala da se pčele bez žaoke suočavaju sa višestrukim pretnjama: krčenjem šuma, klimatskim promenama, pesticidima i sve intenzivnijom konkurencijom invazivnih pčela. Posebno zabrinjava podatak da su u njihovom medu pronađeni tragovi pesticida, čak i u područjima udaljenim od industrijske poljoprivrede.

Istovremeno, hemijske analize njihovog meda otkrile su prisustvo stotina bioaktivnih jedinjenja sa antiinflamatornim, antibakterijskim, antivirusnim, antioksidativnim, pa čak i potencijalno antikancerogenim svojstvima. Ovaj med se tradicionalno koristi kao hrana i lek u domorodačkim zajednicama.

Sukob pčela 

Dodatni problem predstavlja širenje afrikanizovane medonosne pčele, nastale sredinom 20. veka u Brazilu kao pokušaj povećanja proizvodnje meda. Ove pčele su agresivnije i sve češće potiskuju autohtone vrste, zauzimajući njihova staništa i fizički ih napadajući.

Na pojedinim lokacijama u peruanskom Amazonu zabeleženi su slučajevi u kojima su pčele bez žaoke gotovo potpuno nestale, zamenjene ovim invazivnim vrstama, što dodatno ugrožava lokalnu bioraznolikost.

Zakonska prekretnica

Prvi propis koji pčelama bez žaoke daje pravni status usvojen je u opštini Satipo u oktobru, a ubrzo nakon toga i u Nauti, u regionu Loreto. Ovim uredbama pčelama se garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, stabilne klimatske uslove, očuvanje populacije i, što je posebno važno, pravo na pravnu zaštitu u slučajevima ugrožavanja.

Ove mere obavezuju lokalne vlasti na obnovu staništa, strogu kontrolu pesticida, podršku naučnim istraživanjima i primenu principa predostrožnosti u svim odlukama koje mogu uticati na njihov opstanak.

Priznavanje zakonskih prava pčelama bez žaoke nije samo simboličan gest, već duboka promena u načinu na koji se priroda posmatra u savremenom pravu. Ovaj presedan pokazuje da zaštita ekosistema ne mora da se zaustavi na biljkama i velikim životinjama, već da može, a i mora, da obuhvati i one bez kojih život kakav poznajemo ne bi bio moguć.