Životinje nisu bezosećajna bića: Nova deklaracija potvrđuje svest čak i kod insekata i riba

Sve češće se pitam koliko zapravo znamo o životinjama koje nas okružuju. Ne samo o psima i mačkama, već i o ribama, insektima i glavonošcima. Nauka nas je godinama učila da su mnoge vrste vođene isključivo instinktima, bez osećanja, svesti ili sopstvenog "unutrašnjeg sveta". Međutim, čini se da se stvari menjaju. I to drastično.

Na konferenciji na Univerzitetu u Njujorku predstavljena je Njujorška deklaracija o svesnosti životinja - dokument koji bi mogao da preokrene način na koji društvo posmatra i tretira životinje. Skoro 40 vrhunskih istraživača sa različitih univerziteta i instituta potpisalo je ovu deklaraciju, u kojoj se navodi da postoji snažna naučna osnova da ptice i sisari imaju svesna iskustva, ali i da postoji realna mogućnost da to važi za sve kičmenjake - uključujući ribe, vodozemce i gmizavce, pa čak i za mnoge beskičmenjake poput insekata, rakova i hobotnica.

Životinje koje se igraju, pamte, pa čak i prepoznaju sebe

Jedan od zanimljivih primera jeste ponašanje pčela koje se igraju kotrljanjem drvenih kuglica, potpuno bez spoljašnje nagrade, što ukazuje da možda uživaju u samoj aktivnosti, baš kao što bi to radio pas ili čovek.

Takođe, riba poznata kao cleaner wrasse (čistačica) prošla je takozvani 'ogledalo' test koji se koristi da bi se utvrdilo da li neka životinja prepoznaje sebe u ogledalu. Ispostavilo se da ova malena riba, nakon početne agresivne reakcije na sopstveni odraz, kasnije počinje da izvodi čudne pokrete i da posmatra svoje telo u ogledalu, što može ukazivati na neku vrstu samosvesti.

I ne samo to - hobotnice, lignje, čak i rakovi pokazuju znakove kompleksnog ponašanja. Eksperimenti su, recimo, pokazali da rakovi pod stresom reaguju pozitivno na anksiolitike koji se koriste i kod ljudi, dok se hobotnice ponašaju kao da izbegavaju mesta gde su ranije doživele bol, što ukazuje na pamćenje neprijatnog iskustva.

Od mašine do osećajnog bića

Još u 17. veku, filozof Rene Dekart tvrdio je da su životinje “automati od mesa” - bez duše, osećanja, pa čak i sposobnosti za bol. Ta ideja je, nažalost, dugo opstajala i u nauci. U 20. veku, mnogi psiholozi su smatrali da nije moguće proučavati osećanja kod životinja jer su "nevidljiva", pa su se fokusirali isključivo na ponašanje.

Ali od šezdesetih godina prošlog veka, a posebno u poslednjih 10 do 15 godina, naučnici su počeli da razvijaju nove načine za ispitivanje svesti kod različitih vrsta. I ono što su pronašli sve više razbija ranije granice.

Profesor filozofije Džonatan Berč sa Londonske škole ekonomije, koji je jedan od potpisnika deklaracije, kaže da je nauka konačno spremna da se ozbiljno pozabavi pitanjem svesti kod životinja - ne samo kod primata i sisara, već i kod riba, insekata, pa čak i puževa.

Pravne i etičke posledice

Ova promena u naučnom pogledu na životinje mogla bi da ima velike posledice po zakonodavstvo, posebno u zemljama poput SAD, gde se životinje na saveznom nivou još uvek ne priznaju kao svesna bića. Prava i zaštita životinja uglavnom su vezana za njihovu upotrebu u poljoprivredi, istraživanjima ili zoološkim vrtovima, dok se o njihovom osećanju bola ili straha retko govori.

Ipak, postoje izuzeci - na primer, država Oregon je još pre deset godina uvela zakon koji priznaje da životinje mogu osećati bol, stres i strah, a to je dovelo do progresivnijih sudskih odluka. U Kaliforniji i Vašingtonu ove godine razmatraju zabranu farmi hobotnica, upravo zbog sve jačih naučnih dokaza o njihovoj svesnosti.

Ova sveobuhvatna promena u razumevanju životinjskog sveta poziva nas da preispitamo duboko ukorenjene pretpostavke o tome ko su zapravo bića koja delimo planetu. Ako nauka sve glasnije tvrdi da i ribe, rakovi ili insekti mogu osećati bol, imati sećanja, pa čak i neku vrstu svesti, tada se više ne možemo ponašati kao da su oni tu samo radi naše koristi.