Mikrobiom pandi i medveda prilagođava se veštačkom okruženju: Da li u zoološkom vrtu gube deo svoje prirode?

Nekad se čini da su razlike između života u prirodi i života u zoološkom vrtu samo u pejzažu i prostoru. Nova istraživanja pokazuju da promene idu mnogo dublje, sve do mikroskopskih stanovnika naših tela. Kod pandi i medveda koji žive u zarobljeništvu, čak se i sastav crevnih bakterija menja, a to može imati ozbiljne posledice po zdravlje i ishranu ovih životinja.

Mikroskopski svet koji oblikuje zdravlje

Tim naučnika sa Medicinskog koledža u Čengduu uporedio je mikrobiome džinovskih pandi, crvenih pandi i azijskih crnih medveda koji žive slobodno u prirodi i onih koji su u zatočeništvu. Rezultati su jasno pokazali - okruženje je glavni faktor koji oblikuje mikrobiom.

Kod džinovskih pandi koje žive u zoološkim vrtovima, zabeležena je manja raznovrsnost bakterija u crevima u poređenju sa divljim pandama. Crvene pande i crni medvedi, zanimljivo, pokazali su suprotan trend - njihovi mikrobiomi u zatočeništvu postali su raznovrsniji nego u prirodi.

Ishrana menja sve

Glavni razlog leži u ishrani. Životinje u zoološkim vrtovima često dobijaju standardizovanu, kaloričniju hranu, bogatu prostim ugljenim hidratima, što pogoduje bakterijama koje razgrađuju šećere i skrob, ali ne i onima koje pomažu u varenju složenih biljnih vlakana.

U divljini, mikrobiom pandi čine bakterije koje im pomažu da vare bambus i druge biljne materijale, što nije lak zadatak. Zbog toga, paradokaslno, njihov sistem za varenje zapravo više liči na sistem mesoždera nego biljojeda.

Kada bakterije izgube ravnotežu

Takve promene u mikrobiomu nisu bez posledica. Narušena ravnoteža bakterija može uticati na imunitet, probavu i otpornost životinja.
Neke bakterije koje se u zatočeništvu razmnožavaju u većem broju povezane su i sa upalnim procesima. Zato istraživači predlažu da se u ishranu pandi i drugih životinja u zatočeništvu uključi više prirodnih izvora vlakana i raznovrsnijih biljnih vrsta, ne samo zbog ukusa, već i zbog zdravlja.

Iako su razlike među vrstama očigledne, jedno je zajedničko - život u ograničenom okruženju menja način na koji mikrobi u telu funkcionišu. Standardizovana ishrana i manji kontakt sa prirodnim mikrobima mogu dovesti do toga da mikrobiomi različitih vrsta postaju sve sličniji, pa čak i ljudskom.

Ova istraživanja podsećaju na to da zdravlje životinja nije samo stvar spoljašnjih uslova, hrane, prostora ili brige koju dobijaju, već i nevidljivog sveta koji nosimo svi, u sebi. Mikrobiom je svojevrsni most između organizma i okruženja, menja se sa svakim obrokom, svakom promenom staništa, svakim gubitkom dodira sa prirodom. Kada se ta ravnoteža naruši, posledice nisu samo biološke, već i evolutivne - vrste se postepeno prilagođavaju novom, veštačkom životu. Zato razumevanje i očuvanje prirodnog mikrobioma nije samo pitanje brige o životinjama u zatočeništvu, već i način da se sačuva deo njihove autentične prirode i otpornosti, koju nijedna kontrolisana ishrana ne može da zameni.