Antibiotici nisu jedini krivac: Ovi uobičajeni lekovi trajno menjaju mikrobiom, kažu naučnici

Većina ljudi u Srbiji zna da antibiotici mogu da „pokvare“ stanje creva i da posle terapije treba popiti probiotik — i tu se naše razumevanje uticaja lekova na naše dobre bakterije najčešće završava. Međutim, najnovija naučna saznanja pokazuju da je priča o mikrobiomu i lekovima mnogo mnogo složenija. Naime, izgleda da lekovi koje pijemo danas mogu ostaviti trag u našem mikrobiomu koji ćemo osećati godinama, pa čak i decenijama kasnije. Drugim rečima, izgleda da naše dobre bakterije - "pamte".

U našoj zemlji gde se često i previše lako poseže za lekovima — bilo protiv pritiska, bola, nervoze ili gorušice — trebalo bi da se ozbiljno zapitamo: šta sve te tablete rade našim crevnim mikrobima - “unutrašnjim saveznicima” našeg zdravlja?

Novo istraživanje: Lekovi menjaju mikrobiom i posle mnogo godina

Nedavno su objavljeni iznenađujući nalazi istraživanja naučnika sa Univerziteta u Tartuu (Institut za genomiku), koji su sproveli opsežnu analizu korišćenjem preko 2.500 uzoraka stolice i podataka o lekovima iz estonske biobanke. Njihovo otkriće iznenadilo je sve, pa čak i stručnjake: većina lekova izazvala je merljivu promenu u mikrobiomu — a ne samo antibiotici.

Istraživači su posebno, po ozbiljnosti promena, izdvojili sledeće grupe lekova:

• Antidepresive
• Beta-blokatore (lekove za srce i pritisak)
• Inhibitore protonske pumpe (lekovi protiv kiseline u želucu)
• Benzodiazepine (lekove za smirenje i nesanicu)

Sve ove grupe lekova ostavljale su jedinstvene mikrobne “otiske” u crevima — promene koje su potrajale i nakon prestanka terapije. Još zanimljivije: čak i različiti lekovi iz iste klase, nisu imali isti efekat na mikrobiotu, već nešto drugačiji.

“Većina studija mikrobioma posmatra samo lekove koje neko trenutno uzima, ali naši rezultati pokazuju da je istorija uzimanja lekova jednako važna,” izjavio je dr Oliver Aasmets, glavni autor studije.

Kakav je značaj ovih nalaza za naše zdravlje?

Crevni mikrobiom igra ključnu ulogu za naš imunitet, probavu, regulaciju težine, pa i raspoloženja. Kada se njegov sastav poremeti, mogu se javiti problemi kao što su nadimanje, slabiji imunitet, intolerancije na hranu, pa čak i uvećan rizik od depresije i mnogih hroničnih bolesti.

Ako znamo da i lekovi koji nisu antibiotici mogu poremetiti ravnotežu mikrobioma, onda ne možemo računati da će probiotik posle antibiotika sve “popraviti”. Potrebno je dugoročno razmišljanje — kako se hranimo, koliko spavamo, koliko smo pod stresom i koliko prirodne biljne hrane dajemo svakodnevno našim bakterijama.

Kako negovati mikrobiotu (dobre bakterije) – i posle lekova

Srećom, crevni mikrobi se mogu oporaviti i obnoviti – ali im treba prava “hrana”. To znači što više biljne, raznovrsne i vlaknaste hrane. Vlakna su gorivo za dobre bakterije i ključ za zdrav mikrobiom.

Dr Majkl Greger, svetski stručnjak za biljnu ishranu i zdravlje, preporučuje da unosimo najmanje 50 grama vlakana dnevno, što prevedeno znači forsiranje sledećih grupa namirnica:

• celih žitarica (ovas, ječam, integralni pirinač, raž, proso, …)
• mahunarki (pasulj, sočivo, leblebije, grašak)
• povrća i voća u svim bojama
• orašastih plodova i semenki

Zapravo, svaka biljka koju unesemo dodaje raznolikost našem mikrobiomu — a upravo je raznolikost populacije bakterija - ključ zdravlja.

Prirodno obnavljanje mikrobioma posle terapije lekovima (a ne samo antibioticima)

Nakon duže upotrebe lekova, obnova mikrobioma može trajati nekoliko meseci, a u nekim slučajevima i duže. Ali proces se može ubrzati uz pravu kombinaciju prebiotičkih i fermentisanih namirnica.

1. Prebiotičke namirnice (hrana za dobre bakterije):

• beli i crni luk
• praziluk
• banane (posebno one manje zrele)
• artičoke, cikorija i špargle
• ovsene pahuljice i ječam
• mahunarke

Ove namirnice sadrže inulin i rezistentni skrob - vrstu vlakana koja nesvarena putuju do debelog creva i tamo hrane korisne bakterije.

2. Fermentisane namirnice (izvor novih bakterija):

• domaći kiseli kupus i prirodno fermentisano povrće (ne turšija sa sirćetom)
• kimči (poznati korejski specijalitet od fermentisanog kineskog kupusa)
• miso pasta
• biljni jogurti sa živim kulturama
• kefiri

Kombinacija prebiotika i probiotika deluje sinergijski — pomažući mikrobiomu da se obnovi i ojača, naročito posle terapije lekovima.

U Srbiji je dosta rašireno naivno uverenje da je zdravlje pitanje samo genetike i “dobrog leka ili terapije”. Ali nauka sve više pokazuje da mnogo toga zaista zavisi od naših svakodnevnih izbora — šta jedemo, koliko spavamo, koliko se krećemo i koliko pažnje poklanjamo svojim crevima. Ako želimo dugoročno zdravlje, vreme je da počnemo da razmišljamo o mikrobiomu kao o živoj zajednici unutar našeg tela – kao našim saveznicima koji nas čuvaju iznutra. A oni, baš kao i mi, vole raznovrsnu, biljkama bogatu ishranu.