Pet svakodnevnih namirnica pomaže u zaštiti mozga: Istraživanje otkriva 38% manji rizik od Alchajmera

Zdravlje mozga ne gradi se samo kroz dijagnoze i terapije, već i kroz dugogodišnje obrasce ishrane. Sve je više istraživanja koja ukazuju da pojedina biljna jedinjenja, prisutna u svakodnevnim namirnicama, mogu igrati ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija tokom starenja.

Jedno od takvih jedinjenja, koje poslednjih godina privlači pažnju naučnika, jeste flavonol izorhamnetin, povezan sa manjim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti.

Odrađena je analiza koju je predstavio tim sa platforme Plant Based Science London, a istraživači su se oslonili na podatke iz velike dugoročne studije Health and Retirement Study, koja je obuhvatila 6.280 ispitanika.

Šta su pokazala istraživanja?

Tokom godinu dana, učesnici su popunjavali detaljne upitnike o ishrani, koji su uključivali 163 različite namirnice i napitke. Na osnovu tih podataka izračunat je unos 101 hranljive supstance i analizirana njihova povezanost sa rizikom od razvoja demencije.

Rezultati su potom statistički prilagođeni faktorima kao što su godine, pol, telesna masa, nivo obrazovanja, fizička aktivnost, pušenje i konzumacija alkohola. Među svim analiziranim nutrijentima, izorhamnetin se izdvojio kao posebno značajan - osobe sa najvišim unosom ovog flavonola imale su čak 38% manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u poređenju sa onima sa najnižim unosom.

Ovo biljno jedinjenje prirodno se nalazi u voću i povrću, a prisutno je i u biljci Ginkgo biloba, koja se često pominje u kontekstu podrške moždanim funkcijama.

Pet namirnica koje se izdvajaju po sadržaju izorhamnetina

Prema analizi, najveći doprinos unosu izorhamnetina dolazi iz sledećih biljnih izvora:

• crni i crveni luk
• bademi
• trešnje
• kruške
• paradajz sos

Zajedničko im je to što su lako dostupne, cenovno pristupačne i već prisutne u mnogim kuhinjama, što ih čini jednostavnim saveznikom u dugoročnoj brizi o zdravlju mozga.

Šećer kao faktor rizika

Pored zaštitnih nutrijenata, analiza je ukazala i na suprotnu stranu priče. Visok unos dodatih šećera povezan je sa povećanim rizikom od demencije. Iako mehanizmi nisu detaljno razrađeni u ovoj analizi, naglašena je jasna razlika između efekata zaštitnih biljnih jedinjenja i negativnog uticaja prekomerne konzumacije šećera.

Ograničenja koja ne treba zanemariti

Važno je istaći da se radi o opservacionoj studiji, zasnovanoj na sećanju ispitanika o sopstvenoj ishrani, što uvek nosi rizik od netačnosti. Takođe, analiza nije uključila genetske predispozicije ni uticaj životne sredine, faktore koji imaju značajnu ulogu u razvoju demencije. Kao i kod svih ovakvih studija, rezultati ukazuju na povezanost, ali ne potvrđuju direktnu uzročno-posledičnu vezu.

Iako nijedna namirnica sama po sebi ne može garantovati zaštitu od demencije, podaci ukazuju da ishrana bogata biljnim izvorima izorhamnetina, uz istovremeno smanjenje unosa dodatih šećera, može biti važan deo strategije za očuvanje zdravlja mozga.