Hrana i mentalno zdravlje: Nova studija povezuje prerađene namirnice sa većim rizikom od depresije

Već godinama znamo da ishrana bogata šećerom i lošim mastima povećava rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja. Međutim, nauka sve više otkriva kompleksnu vezu između onoga što jedemo i onoga kako se osećamo.

Nova, sveobuhvatna analiza objavljena u časopisu Frontiers in Nutrition sugeriše da cena konzumiranja ultra-prerađene hrane može biti mnogo veća nego što smo mislili, i da se ne plaća samo kilogramima, već i mentalnim zdravljem.

Ultra-prerađena hrana i njene karakteristike

Pre nego što uđemo u detalje studije, važno je definisati pojmove. Ultra-prerađena hrana su industrijski proizvodi koji sadrže sastojke koje retko koristimo u kućnoj kuhinji (poput visokofruktoznog sirupa, hidrogenizovanih masti i pojačivača ukusa).

Tu spadaju gazirani sokovi, kupovne grickalice, masovno proizvedeni hleb, gotova jela i većina brze hrane. Ovi proizvodi su često nutritivno siromašni, a energetski veoma bogati.

Ključni nalazi analize

Istraživači su sproveli pregled 123 studije (uključujući studije na ljudima i životinjama) kako bi razumeli vezu između ultra-prerađene hrane, mentalnih poremećaja i metabolizma masti.

Zaključak je sledeći: Veći unos ultra-prerađene hrane dosledno je povezan sa učestalijim simptomima depresije. Autori studije ističu da rizik raste srazmerno količini - što više ovakve hrane osoba konzumira, to je veća verovatnoća da će iskusiti simptome depresije. Najjača veza uočena je kod konzumacije zaslađenih pića i pržene hrane.

Kako hrana "hakuje" mozak?

Zašto bi keks ili čips uticali na emocije? Odgovor leži u biologiji. Mozak se velikim delom sastoji od masti i zavisi od zdravih lipida za pravilno funkcionisanje. Ultra-prerađena hrana je često puna trans masti, a siromašna esencijalnim omega-3 masnim kiselinama. Ovaj disbalans može dovesti do:

• Neuroinflamacije: Upalnih procesa u mozgu.
• Oksidativnog stresa: Oštećenja ćelija.
• Poremećaja neurotransmitera: Problema u proizvodnji serotonina i dopamina, hemikalija zaduženih za dobro raspoloženje.

Jednostavno rečeno, studija sugeriše da loša ishrana može fizički promeniti strukturu i funkciju moždanih ćelija.

Veza sa anksioznošću i poremećajima u ishrani

Pored depresije, studija je ukazala i na druge rizike:

• Anksioznost: Iako su rezultati mešoviti, primećena je veza između visokog unosa veštačkih zaslađivača i prerađenog mesa sa simptomima anksioznosti.
• Poremećaji ishrane: Jaka korelacija postoji između ultra-prerađene hrane i prejedanja. Pošto je ova hrana dizajnirana da bude veoma ukusna, ona može aktivirati centre za nagradu u mozgu slično kao supstance koje izazivaju zavisnost.

Ograničenja studije 

Naučnici naglašavaju da ne treba paničiti. Većina pregledanih studija pokazuju povezanost, ali ne dokazuju nužno uzročnost. Moguće je da ljudi koji su depresivni češće posežu za brzom hranom kao "utehom", a ne samo da hrana izaziva depresiju. Ipak, biološki mehanizmi koji su uočeni daju snažan razlog za oprez.

Praktični saveti: Zamena, ne zabrana

Cilj nije savršena ishrana, već svesniji izbori. Ne morate se zauvek odreći omiljenih grickalica, ali pokušajte da promenite odnos snaga u tanjiru:

• Fokus na celovitu hranu: Voće, povrće, orašasti plodovi i mahunarke sadrže nutrijente koji štite mozak.
• Pametne zamene: Umesto kupovnog čipsa, iskokajte kokice kod kuće. Umesto kupovnog keksa, pojedite šaku badema i kocku crne čokolade.
• Pazite na tečne kalorije: Zaslađeni sokovi su najbrži put do naglih skokova šećera i insulina. Zamenite ih vodom sa limunom ili nezaslađenim čajem.

Dok čekamo dugoročnija istraživanja koja će potvrditi uzročne veze, trenutni dokazi su dovoljan motiv da razmislimo o onome što jedemo. Hranjenje tela minimalno prerađenom, nutritivno bogatom hranom nije samo pitanje fizičkog izgleda – to je osnovna briga o sopstvenom umu.