Povratak tradicionalnoj ishrani: Zašto Afrika već živi biljnu budućnost?

Kada se govori o biljnoj ishrani, diskusije se često usmeravaju ka zapadnim iskustvima, zanemarujući bogate i raznolike kulinarske tradicije drugih delova sveta. Ovaj propust postaje još značajniji ako uzmemo u obzir demografske prognoze prema kojima će do 2050. godine svaki četvrti stanovnik planete biti Afrikanac.

Iako potrošnja mesa na afričkom kontinentu raste, podaci pokazuju da su od 2020. do 2022. godine Afrikanci konzumirali prosečno 9,6 kilograma mesa po osobi, dok je ta brojka u Severnoj Americi iznosila čak 78,6 kilograma. Međutim, afrička kuhinja se prvenstveno oslanja na žitarice poput prosa i kukuruza, ali i na širok spektar drugih namirnica koje oslikavaju raznolikost ovog kontinenta:

• U Nigeriji su nezaobilazni bamija, fufu (napravljen manioke) i lisnato povrće poput spanaća.
• U Etiopiji tradicionalni tef inđera - bezglutenski somun koji se služi uz variva od sočiva i povrća.
• U Keniji je popularna kombinacija ugali (palenta od kukuruza) sa sukuma wiki (zeljem) i autohtonim voćem poput tamarinda i baobaba.

Ove prehrambene tradicije, duboko povezane s geografijom, klimom i običajima, svedoče o kreativnosti i prilagodljivosti afričkih zajednica.

Kulturni i duhovni značaj biljne ishrane

Biljna ishrana u Africi nije samo stvar izbora - ona je često ukorenjena u duhovnim i kulturnim praksama. U mnogim zajednicama određeni oblici posta imaju ritualnu i društvenu funkciju - od poštovanja predaka do jačanja osećaja zajedništva. Razumevanje ovih aspekata ključno je u razvoju budućih prehrambenih sistema na kontinentu.

Slični trendovi primećuju se i među Afroamerikancima u Sjedinjenim Američkim Državama. Žene afričkog porekla postale su ključne zagovornice veganstva, a istraživanje iz 2015. pokazalo je da je 8% populacije crnaca u SAD-u vegetarijansko ili vegansko, u poređenju sa samo 3% ukupne populacije. Ovaj pokret nije samo prehrambeni izbor, već deo šireg kulturnog preokreta.

Afroamerička kuhinja, oblikovana uslovima ropstva, prvobitno se oslanjala na otpatke sa stolova robovlasnika, koje su porobljeni Afrikanci pržili kako bi ih učinili ukusnijima. Danas, međutim, sve više Afroamerikanaca preispituje ove prehrambene navike i vraća se biljnim izvorima hrane. Afro-veganizam nije samo izbor hrane, već način reafirmacije afričkog nasleđa kroz ishranu, kao i podizanje svesti o ekološkim i zdravstvenim prednostima biljne ishrane.

Izazovi i inovacije u biljnoj industriji Afrike

Širenje biljne ishrane u Africi nije bez prepreka - od slabe infrastrukture i kvarenja hrane do duboko ukorenjenih prehrambenih navika. Ipak, ove poteškoće podstakle su niz inovativnih rešenja. Među predvodnicima promena nalazi se VeggieVictory, prvi veganski restoran i prehrambena tehnološka kompanija u Nigeriji. Ova inicijativa ne samo da menja percepciju mesa, već pokazuje kako biljna ishrana može zadovoljiti nutritivne i kulturne potrebe stanovništva. Osnivač VeggieVictory-ja, Hakim Džimo, igra ključnu ulogu u širenju misije ProVeg International u Nigeriji, s ciljem transformacije prehrambenog sistema ka zdravijem i ekološki održivijem modelu. Pored Nigerije, značajne promene dešavaju se i u Južnoj Africi, gde je sve popularniji The Plant Powered Show, prestižni događaj posvećen biljnoj ishrani i zdravom načinu života.

Ključne tačke za budućnost

Hakim Džimo ističe da će upravo zemlje ''Globalnog juga'' (veći deo Afrike, Latinske Amerike, Azije i Pacifika) imati najveću korist od prelaska na biljnu ishranu, jer su mnogi ljudi zbog industrijske proizvodnje mesa već bili prinuđeni da napuste svoju zemlju.

„Sve je u brojkama“, rekao je Džimo. „Nigerija će u narednih nekoliko decenija postati treća najmnogoljudnija zemlja na svetu. Ali vreme nije na našoj strani. Da bismo zaista rešili problem klimatskih promena i zdravstvenih epidemija, moramo promeniti ishranu već danas.“

Kako afrički kontinent raste i razvija se, raste i njegov uticaj na globalne prehrambene tokove. Veća potražnja za biljnim proizvodima mogla bi osnažiti lokalne farmere, otvoriti nova radna mesta i doneti ekonomski prosperitet. Ipak, neophodno je da se tranzicija odvija pravedno.