Nevidljiva pretnja vašem zdravlju: Vlakna u ishrani mogu pomoću telu da se izbori sa “večnim hemikalijama”

U svetu u kome smo svakodnevno izloženi raznim zagađivačima, pronalaženje prirodnih načina za detoksikaciju tela postaje sve važnije. Najnovija istraživanja ukazuju na to da hrana bogata vlaknima, poput povrća i žitarica, ne samo da čuva zdravlje, već može pomoći i u smanjenju količine tzv. “večnih hemikalija” - PFAS jedinjenja, koja se nakupljaju u našem organizmu i predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.

PFAS - tihe hemikalije koje se zadržavaju

PFAS (per- i polifluoroalkilne supstance), poznate i kao “večne hemikalije”, prisutne su svuda. Koriste se u mnogim svakodnevnim predmetima, od neljepljivih tiganja do odeće, obuće i modnih dodataka za postizanje otpornosti na vodu i mrlje. Njihova proizvodnja zagađuje vazduh, vodu i zemljište u okolini fabrike, a i upotreba i odlaganje odeće koja sadrži PFAS emitujue ove „večne“ hemikalije u okolinu. Upotreba PFAS-a u odeći nije neophodna, a neki brendovi poput Levi’s i Victoria’s Secret već su ih izbacili, dok drugi najavljuju da će to uraditi uskoro. Pored toga, mogu se naći i u ambalaži za hranu.

Njihovo prisustvo može izazvati različite zdravstvene probleme, uključujući oštećenje jetre, poremećaje štitne žlezde, gojaznost, probleme sa plodnošću, pa čak i razvoj raka.

Prirodni “čistači” organizma

U okviru nove studije, naučnici su analizirali uzorke krvi 72 muškarca sa povišenim holesterolom. Tokom četiri nedelje, učesnici su pili napitak na bazi ovsa, bogat rastvorljivim vlaknima. Rezultati su pokazali da su upravo oni koji su unosili više vlakana imali niže koncentracije dugolančanih PFAS jedinjenja, u poređenju sa grupom koja je konzumirala napitak sa manjim sadržajem vlakana.

Ovaj efekat može se objasniti načinom na koji vlakna funkcionišu u organizmu. Kada ih konzumiramo, rastvorljiva vlakna u crevima formiraju gelastu masu koja vezuje masti i holesterol, ali kako se sada pretpostavlja, može takođe da veže i štetne hemikalije poput PFAS-a, sprečavajući njihovo ponovno vraćanje u krvotok i jetru.

Vlakna jednostavan saveznik za zdravlje

Vlakna su ključni deo zdrave ishrane jer igraju višestruku ulogu u održavanju našeg organizma. Osim što pomažu u borbi protiv štetnih supstanci poput PFAS jedinjenja, dovoljna količina vlakana dnevno je neophodna za pravilno funkcionisanje creva i celokupnog digestivnog sistema. Vlakna ubrzavaju prolaz hrane kroz creva, sprečavaju zatvor i doprinose održavanju zdrave crevne flore, što je od suštinskog značaja za imuni sistem.

Pored toga, vlakna pomažu u kontroli telesne težine jer produžavaju osećaj sitosti, smanjujući potrebu za dodatnim grickalicama i prejedanjem. Takođe, pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjuju rizik od razvoja hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih problema.

Zbog svega ovoga, važno je da unos vlakana ne bude sporadičan već redovan i dovoljan - oko 25 do 30 grama dnevno za odrasle osobe. Postepeno povećavanje unosa vlakana i dovoljan unos tečnosti mogu doprineti da se ove koristi optimalno iskoriste bez neprijatnih simptoma poput nadimanja.

Uzimajući u obzir sve zdravstvene prednosti, vlakna nisu samo “prirodni čistači” organizma već i jedan od temelja za dugoročno očuvanje zdravlja.

Koje biljke su najbogatiji izvori vlakana?

Ako želite da na prirodan način podržite zdravlje svog organizma, uključite sledeće biljne namirnice u svakodnevnu ishranu:

• Mahunarke - sočivo, leblebije, pasulj i grašak su izuzetno bogati i rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima.
• Povrće - brokoli, prokelj, artičoke, šargarepa i batat nude ne samo vlakna, već i obilje antioksidanata.
• Voće - jabuke, kruške, maline, smokve i avokado odličan su izbor za vlaknastu užinu.
• Integralne žitarice - ovas, ječam, spelta i integralni pirinač pomažu u regulisanju varenja i dužem osećaju sitosti.
• Orašasti plodovi i semenke - bademi, čija semenke i lan pružaju dodatnu dozu vlakana i zdravih masti.

Uključivanjem ovih namirnica u ishranu ne samo da čuvate svoje zdravlje, već potencijalno pomažete organizmu da se oslobodi štetnih hemikalija koje nas nevidljivo okružuju.