Energetski podsticaj ili izvor nervoze: Kako kafa može biti saveznik dugovečnosti, ali i neprijatelj i stomaka

Malo je napitaka koji izazivaju toliko rasprava kao kafa. Za mene je ona neizostavan jutarnji ritual bez kojeg dan ne može da počne, dok kod drugih može biti okidač za nervozu, osećaj anksioznosti ili neprijatan haos u stomaku. Upravo iza te mirisne šolje krije se složen uticaj na telo, od trenutnog podizanja energije i pojačane koncentracije, preko potencijalne zaštite od hroničnih bolesti, pa sve do onih neželjenih efekata poput nesanice, ubrzanog rada srca ili stomačnih tegoba.

Prednosti redovnog ispijanja kafe

• Više energije i bolja koncentracija

  Kofein iz kafe deluje kao prirodni stimulans koji blokira adenozin, supstancu odgovornu za osećaj pospanosti. Rezultat je veća budnost, fokus i osećaj energije. Uz to, kod mnogih ljudi kafa podstiče lučenje dopamina, pa ne čudi što je povezana i sa boljim raspoloženjem.

• Zaštita mozga i srca

  Istraživanja ukazuju da osobe koje redovno piju kafu imaju manji rizik od razvoja Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Pored toga, umeren unos može doprineti manjoj učestalosti kardiovaskularnih oboljenja, uključujući moždani udar i srčanu insuficijenciju.

• Uticaj na metabolizam i dugovečnost

  Kofein može ubrzati metabolizam i povećati potrošnju kalorija tokom fizičke aktivnosti, što je posebno uočljivo kod onih koji nisu navikli na kofein. Osim toga, kafa je jedan od najbogatijih izvora antioksidanasa u svakodnevnoj ishrani, a upravo ti bioaktivni sastojci doprinose njenom povezanom efektu na duži životni vek. Zanimljivo je da i bezkofeinska varijanta pokazuje deo ovih zaštitnih svojstava.

Mogući nedostaci i ograničenja

• Anksioznost i nesanica

  Previše kofeina može pojačati nervozu, izazvati drhtavicu ili otežati uspavljivanje. Budući da kofein ostaje u organizmu satima nakon konzumacije, popodnevna kafa može se lako pretvoriti u nemirnu noć.

• Stomačne tegobe

  Kod nekih ljudi kafa pojačava gorušicu ili osećaj nelagodnosti u želucu, posebno kada se pije na prazan stomak. S druge strane, poznato je i da kod dela populacije podstiče rad creva, što nekome može biti prednost, a drugima smetnja.

• Zavisnost i simptomi odvikavanja

  Vremenom se razvija tolerancija, pa ista količina više nema jednako snažan efekat. Preskakanje uobičajene šolje kafe može izazvati glavobolju, umor ili razdražljivost - jasne znake zavisnosti od kofeina.

• Skriveni kalorijski “dodaci”

  Crna kafa ima svega nekoliko kalorija, ali u praksi mnogi posežu za varijantama sa šlagom, sirupima ili šećerom. Ovakvi dodaci ne samo da povećavaju unos kalorija, već mogu doprineti i riziku od metaboličkih problema.

Koliko kafe je bezbedno?

Za većinu zdravih odraslih, preporuka je do 400 mg kofeina dnevno, što odgovara otprilike 3-4 šolje crne kafe. Trudnice bi trebalo da ograniče unos na polovinu te količine. Ipak, individualna osetljivost varira, nekome i mala količina može izazvati nelagodnost.

Kako učiniti kafu zdravijim izborom?

• Birajte što jednostavniju pripremu, bez dodatnog šećera i zaslađivača.
• Ako volite kremast ukus, probajte biljna mleka poput sojinog, ovsenog ili bademovog.
• Razmislite o bezkofeinskoj varijanti ako ste osetljivi na kofein.
• Pijte kafu ranije tokom dana kako biste izbegli probleme sa snom.
• Ne zaboravite da unosite dovoljno vode, jer kofein deluje blago diuretički.

Kada se pije umereno i bez preteranih dodataka, može biti saveznik zdravlja, posebno zahvaljujući svojim antioksidansima i stimulativnom efektu. Ipak, kod preterivanja prednosti lako mogu da pređu u neprijatne posledice. Zato je važno pronaći onu količinu i način pripreme koji prija vašem organizmu, a da i dalje ostaje deo zdravog životnog stila.