Zagađen vazduh i zdravlje pluća: Studija otkrila da više voća može ublažiti posledice

Voće svi doživljavamo kao zdravu namirnicu, ali ga obično povezujemo sa jačanjem imuniteta ili boljom probavom — ne sa zdravljem pluća. Međutim, novo istraživanje pokazuje da redovno konzumiranje voća može igrati važnu ulogu u zaštiti pluća od štetnog delovanja zagađenog vazduha.

Za zemlje poput naše, gde u urbanim sredinama imamo sve ozbiljniji problem sa zagađenjem vazduha, ovi nalazi su posebno važni. Naime, korisno je znati da kada smo zimi suočeni sa visokom koncentracijom opasnih PM 2.5 čestica, koje kroz pluća prodiru duboko u organizam i uzrokuju brojne zdravstvene probleme, postoji i nešto što nas, bar delimično može zaštiti.

Istraživanje koje menja gledište na ulogu voća u ishrani

Na Kongresu Evropskog respiratornog društva u Amsterdamu, istraživači sa Univerziteta Lester u Velikoj Britaniji predstavili su rezultate studije koja je analizirala podatke više od 200.000 učesnika iz UK Biobanke. Cilj je bio da se ispita kako ishrana — posebno unos voća, povrća i integralnih žitarica — utiče na funkciju pluća (merenu količinom vazduha koji osoba može da izdahne u jednoj sekundi, poznatom kao FEV1), u kombinaciji sa izloženošću zagađenju vazduha PM 2.5 česticama koje potiču od saobraćaja i industrijskih izvora.

Rezultati su potvrdili da zagađenje vazduha negativno utiče na funkciju pluća, ali i otkrili nešto izuzetno: Osobe koje su jele više voća — naročito žene koje su unosile četiri ili više porcija dnevno — su imale manje slabljenje funkcije pluća u poređenju sa onima koje su jele manje voća. Drugim rečima – izgleda da voće može da ublaži štetne efekte zagađenog vazduha na pluća.

Zašto voće pomaže?

Voće je prirodno bogato antioksidansima i antiinflamatornim jedinjenjima poput vitamina C, flavonoida i karotenoida. Ove bioaktivne supstance pomažu da se ublaži oksidativni stres i upala koju izazivaju fine čestice zagađenja. Na taj način voće je u stanju delimično da zaštiti funkcije pluća.

Zanimljiva razlika između muškaraca i žena

Ovo istraživanje je pronašlo i da je zaštitni efekat bio izraženiji kod žena, jer su one u proseku jele više voća nego muškarci. To sugeriše da naša ishrana i bukvalno može uticati na to kako se naše telo nosi sa zagađenjem — i da povećan unos voća predstavlja jednostavan, ali moćan način da zaštitimo zdravlje.

Kako uneti više voća svakoga dana?

Možda niste veliki ljubitelj voća, ali ovakvi naučni nalazi nas podsećaju da je vredno uvesti neke promene u naše navike, ako nas to može zaštiti od ozbiljnih posledica po zdravlje. Jer, nije da je neka velika promena u pitanju – dovoljno je da uvedete nekoliko malih, ali doslednih navika. Na primer:

• Započnite dan voćem – dodajte borovnice, banane ili kivi u ovsenu kašu ili biljni jogurt.
• Pametne užine – zamenite industrijske grickalice jabukom, kruškom ili šakom grožđa.
• Voće u blenderu – smuti je odličan način da unesete više različitog voća (i povrća) odjednom.
• Voće u slanim jelima – probajte jabuke u salati, nar u pečenom povrću ili kockice sveže narandže u obroku od celih žitarica.
• Imajte uvek u zamrzivaču i koristite zamrznuto voće – praktično je, traje dugo i zadržava većinu hranljivih materija.

Autori pomenute naučne studije su istakli da promovisanje biljne ishrane bogate voćem ne samo da unapređuje zdravlje, već imati i dodatni benefit, jer - smanjuje naš negativan ekološki uticaj povezan sa ishranom u kojoj preovlađuju životinjske namirnice i industrijski prerađena hrana. Naravno, pojedinačne promene u ishrani ne mogu zameniti odgovornost vlada da smanje nivo zagađenja, ali mogu pomoći našem organizmu da se bolje nosi sa posledicama.

Dakle, voće nije samo ukusna užina — ono je i prirodni štit za naša pluća. Šaka borovnica, kriške pomorandže ili grozd grožđa mogu biti mnogo više od obroka – važna pomoć za naš organizam da opstane u svetu u kome je čist vazduh postao luksuz.