Koje zdravstvene koristi krije čaj od maslačka: Manje šećera u krvi, jači imunitet i podrška mikrobiomu

Gorak ukus koji podseća na kafu, ali bez kofeina. Biljka koju većina doživljava kao korov, a zapravo krije ozbiljan potencijal za varenje. Maslačak se vekovima koristi u tradicionalnoj ishrani - i list i koren završavali su u čajevima, tinkturama i jelima upravo zbog efekta na jetru i probavni sistem.

Danas znamo i zašto. Koren maslačka bogat je vlaknima poput inulina, dok su listovi i cvet prepuni antioksidanasa, vitamina A, C, E i K, kao i minerala poput kalcijuma i magnezijuma.

Njegova prirodna gorčina nije mana, već signal telu da pokrene lučenje žuči i digestivnih sokova. Upravo ta reakcija stoji iza osećaja olakšanja koji mnogi primećuju nakon konzumacije.

Ipak, nije isto da li se čaj od maslačka pije usput, pred spavanje ili strateški, u trenutku kada digestivni sistem može da izvuče najviše koristi. Vreme konzumacije igra važnu ulogu, posebno kada je cilj manje nadutosti, bolja obrada masti i stabilniji nivo šećera u krvi.

Jutro - priprema digestivnog sistema za dan

Šolja čaja od maslačka na prazan stomak može da probudi varenje. Koren maslačka, koji se često koristi i kao zamena za kafu, a bogat je vlaknima.

Za razliku od kafe, nema kofein, ali zadržava blagu gorčinu i aromu koja mnogima prija u jutarnjoj rutini. Upravo ta gorčina ima funkcionalnu ulogu - stimuliše proizvodnju žuči, koja je ključna za razgradnju masti i efikasnu probavu tokom dana.

Pre obroka - manje nadutosti, lakša probava

Ako se borite sa osećajem težine posle jela, čaj od maslačka 15-20 minuta pre obroka može biti praktičan saveznik. Gorka jedinjenja iz biljke podstiču protok žuči iz jetre i žučne kese, što olakšava varenje hrane, naročito masnijih obroka.

Bolji protok žuči često znači i manje nadutosti, manje podrigivanja i manju verovatnoću za dispepsiju (osećaj nelagodnosti i težine u stomaku).

Posle obroka - podrška mikrobiomu i šećeru u krvi

Čaj se može piti i nakon jela. Maslačak sadrži hlorogenu kiselinu, jedinjenje koje utiče na osetljivost na insulin i efikasniju obradu glukoze. Iako su dosadašnja istraživanja uglavnom rađena na životinjama i u laboratorijskim uslovima, rezultati ukazuju na potencijalnu korist za regulaciju šećera u krvi.

Dodatno, koren maslačka sadrži inulin i fruktooligosaharide, prebiotička vlakna koja hrane dobre bakterije u crevima. Zdrav mikrobiom znači stabilnije varenje, bolju apsorpciju nutrijenata i jači imunitet.

Šta zapravo sadrži čaj od maslačka?

Pravi se od sušenog korena ili listova biljke. Bogat je:

• antioksidansima (fenolne kiseline, flavonoidi, terpeni)
• vitaminima A, C, E, K i vitaminima B grupe
• mineralima poput kalcijuma i magnezijuma

Ove supstance imaju antiinflamatorno i antibakterijsko dejstvo, dok koren pokazuje i prebiotički i imunomodulatorni potencijal.

Kada ga preskočiti?

Iako se smatra bezbednim za većinu ljudi, oprez je potreban u sledećim situacijama:

• Alergija na biljke iz iste porodice (ambrozija, hrizantema, neven, kamilica).
• Terapija lekovima za dijabetes, razređivanje krvi ili diureticima - moguća je interakcija.
• Uveče - maslačak ima blago diuretičko dejstvo, pa može poremetiti san zbog češćeg mokrenja.

Uvek je razumno konsultovati zdravstvenog stručnjaka ako postoji terapija ili hronično stanje.

Čaj od maslačka nije čudotvorni napitak, ali ima jasnu fiziološku logiku. Najviše smisla ima ujutru ili oko obroka, tada može da podstakne lučenje žuči, olakša varenje i podrži zdrav mikrobiom.

Za one koji traže prirodnu podršku digestivnom sistemu, bez kofeina i bez komplikacija, maslačak je jednostavan, pristupačan i funkcionalan izbor, pod uslovom da se koristi promišljeno i u pravom trenutku dana.