Zamena obroka napicima može dovesti do gojaznosti i metaboličkih problema, evo šta kažu istraživanja

U svetu brzog života, obrok u čaši, bilo da je reč o proteinskom šejku, smutiju ili popularnim kafama sa dodacima, deluje kao idealno i praktično rešenje. Iako tečne kalorije pružaju trenutno zadovoljstvo i energiju, vaše telo ih obrađuje na potpuno drugačiji način nego čvrstu hranu.

Problem nastaje kada pića postanu primarni izvor energije, jer tada mozak ne dobija signale za sitost koje dobija dok žvaćemo. Rezultat je unošenje više kalorija nego što vam je potrebno, uz osećaj gladi, što direktno vodi ka gomilanju kilograma i metaboličkim problemima.

Zašto nas pića ne drže sitima?

Jedan od najvećih izazova sa tečnim kalorijama je to što one bukvalno „proleću“ kroz vaš digestivni sistem, zaobilazeći ključne mehanizme sitosti:

• Brži prolazak kroz želudac: Tečnost se prazni iz stomaka mnogo brže nego čvrsta hrana, zbog čega hormoni sitosti nemaju dovoljno vremena da pošalju signal mozgu da ste jeli.
• Nedostatak žvakanja: Sam proces žvakanja i duži kontakt hrane sa čulima u ustima povezani su sa manjim unosom kalorija. Kada pijete obrok, preskačete ove fizičke znakove koji telu govore da prestane sa jelom.
• Mozak ne registruje pravi obrok: Čak i ako popijete visokokaloričan šejk, vaše telo ga često ne prepoznaje kao kompletan obrok, pa ćete verovatno ubrzo nakon toga ponovo posegnuti za hranom.

Rizik od gojaznosti i dijabetesa

Konzumiranje kalorija u tečnom obliku snažno je povezano sa povećanjem telesne težine i indeksa telesne mase (BMI). Glavni razlog je taj što naše telo ne „kompenzuje“ tečne kalorije - to znači da nećete jesti manje za sledeći obrok zato što ste popili sok ili zaslađenu kafu.

Pored toga, šećeri iz napitaka se apsorbuju neverovatno brzo. Za razliku od celovitih namirnica koje sadrže vlakna i masti koji usporavaju varenje, slatka pića izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Vremenom, ovi skokovi mogu dovesti do insulinske rezistencije i drastično povećati rizik od dijabetesa tipa 2, nezavisno od toga da li ste se ugojili ili ne.

Uticaj na zdravlje srca i unutrašnje organe

Dugoročne studije povezuju redovan unos zaslađenih, ali i veštački zaslađenih pića, sa većim rizikom od:

• Visokog krvnog pritiska i holesterola: Ovi faktori su deo metaboličkog sindroma koji vodi ka srčanim oboljenjima.
• Visceralne masti: Česta konzumacija slatkih napitaka povezana je sa nakupljanjem masti oko unutrašnjih organa. Ova "nevidljiva" mast je opasnija od one pod kožom i jedan je od glavnih prediktora hroničnih bolesti.

Da li su proteinski šejkovi izuzetak?

Postoji bitna razlika između sokova i napitaka bogatih proteinima. Istraživanja pokazuju da proteinski šejkovi mogu bolje stimulisati hormone sitosti u poređenju sa napitcima bogatim ugljenim hidratima.

Takođe, u kombinaciji sa treningom, oni mogu pomoći u očuvanju mišićne mase, ali i dalje ne bi trebalo da u potpunosti zamene celovitu hranu koja nudi širi spektar nutrijenata i vlakana.

Tečne kalorije su skriveni neprijatelj moderne ishrane jer nas ostavljaju gladnima dok istovremeno preopterećuju naš metabolizam šećerom. Za optimalno zdravlje, fokusirajte se na to da većinu svojih dnevnih kalorija unosite kroz celovitu, čvrstu hranu. Pića bi trebalo da služe za hidrataciju, a ne kao zamena za obroke, jer žvakanje nije samo mehanički proces, to je signal vašem telu da je nahranjeno i sito.