8 jakih razloga da jedemo više biljne hrane koje svako treba da zna

Malo je reći da smo u današnje vreme konstantno bombardovani različitim porukama i informacijama u vezi sa ishranom, zdravljem i očuvanjem okoline. Često se možemo osetiti zbunjeno, pa i nemoćno u "velikom poretku" stvari. Ono što nam dodatno otežava da donesemo prave odluke vezane za svakodnevne izbore (šta kupiti, jesti, obući,…) je često upravo obilje dezinformacija koje se plasiraju od strane velikih i bogatih industrijskih proizvođača, a nije tajna da su neke od najvećih i najbogatijih industrija na svetu upravo industrije mesa, mlečnih proizvoda, industrijske hrane, itd… A kada nemamo prave informacije, ne možemo ni da donosimo ispravne i racionalne odluke. Međutim, ne treba se predati već neumorno tragati za onim što je istinito i pravedno, kako za nas lično, tako i za svet oko nas. Naime, treba biti svestan da svaki naš izbor ima i posledice, po nekoga ili sve nas.

A šta biste rekli ako vam kažemo da postoji jednostavan način da samo promenom onoga što preovlađuje na našem tanjiru – manjim oslanjanjem na životinjske proizvode, a većim na ogromno carstvo biljne hrane, možemo pokrenuti pravi domino efekat na svetskom nivou? Govorimo o maloj promeni za svakog od nas pojedinačno, ali o nečemu sa ogromnim pozitivnim benefitima globalno. Istovremeno govorimo o promeni koja može da preporodi zdravlje svakoga od nas, a da u isto vreme olakša pritisak na planetarne resurse koji su na izmaku.

Iako mnogi još uvek nisu ni svesni kolika je moć plant based ishrane, o njoj ne govorimo zato što mislimo da svi ljudi na svetu treba da postanu vegani. Ne, daleko od toga. Ali ono što svi ljudi na svetu vrlo lako mogu i trebalo bi da urade – je da jedu mnogo više biljne hrane. Zato, ako želite da budete pokretač promene u svom životu, svom okruženju, svojoj državi, svojoj planeti, onda hajde da pretresemo kojih je to 8 odličnih razloga da svi jedemo mnogo više biljne hrane:

1. Naše zdravlje i zdravlje planete

Kada uvrstimo što više biljnih namirnica u svoju ishranu činimo jednu od najboljih stvari kako za svoje zdravlje tako i za planetu. U naučnoj zajednici ne postoje nikakve kontroverze ili neslaganja oko toga koji je vid ishrane povezan sa najboljim zdravstvenim ishodima kod ljudi – to je uvek i nepogrešivo ishrana sa što više biljne hrane. Takođe, poznato je i da je velika potrošnja životinjskih proizvoda na svetskom nivou povezana sa lošim efektima na planetarne resurse (tlo, voda, živi svet), ali i na klimatske promene.

2. Plave zone

U pitanju su pojedini regioni u različitim delovima sveta, gde ljudi žive dosta duže od svetskog proseka. Osim toga što su fizički aktivni do duboke starosti, deo su zajednice i vode ispunjen život, stanovnici „Plavih zona“ su poznati i po tome što većinski jedu zdravu biljnu hranu, sa malim udelom životinjskih namirnica.

3. Saosećanje prema životinjama

To što mi ne vidimo kako žive i umiru životinje koje se gaje za ljudsku ishranu, ne znači da one ne pate i da ne pokušavaju da pobegnu i spasu se, ako im se za to ukaže prilika. Sa druge strane, više je nego jasno, a o tome svedoče mnogi ljudi koji godinama jedu samo biljnu hranu, da ljudi mogu biti i vitalni i izuzetno zdravi bez životinjskih proizvoda. Drugim rečima, životinje ne moraju da umru da bi mi živeli i bili zdravi.

4. Potrošnja vode

Podaci naučnih istraživača kažu da kada pređemo na ishranu u kojoj preovlađuju biljne namirnice - upola smanjimo svoj lični doprinos potrošnji vode. Razlog je što uzgoj i prerada životinja troši mnogo više vode neko proizvodnja biljne hrane.

5. Karbonski otisak

Naš lični doprinos klimatskim promenama možemo sagledati kroz tzv. „lični karbonski otisak“, odnosno emisije CO2 povezane sa onim šta jedemo, kupujemo, oblačimo, šta vozimo, koliko putujemo, itd… Istraživači su izračunali da u pogledu ličnog doprinosa emisijama najveći doprinos ima – to šta jedemo. Tako prelaskom na pretežno biljnu ishranu možemo smanjiti svoj karbonski otisak za čak do 78%!

6. Odbijanje da učestvujemo u diskriminaciji pojedinih životinjskih vrsta

To što smo mi ljudi odlučili da nekoliko životinskih vrsta označimo kao „hrana“ ne znači da su one manje vredne, manje pametne, manje društvene, manje vezane za svoje mlade ili manje simpatične. To što volimo pse, a jedemo svinje i nosimo krave, samo je deo društveno ustanovljenog sistema diskriminacije u kome nismo obavezni da učestvujemo.

7. Usaglašavamo svoje postupke sa svojim sistemom vrednosti

Malo je reći da se čovek odvojio od prirode i da često zaboravljamo kako smo i mi ljudi – životinje. Pa ako nam sistem vrednosti diktira da ne želimo nikome da naudimo, kako onda uspevamo to da pomirimo sa učestvovanjem i finansijskim podržavanjem sistema u kome je normalizovano da se životinje masovno uzgajaju u industriji koja više podseća na koncentracione logore nego proizvodnju hrane?

8. Biramo način ishrane koji je preovlađivao u ljudskoj istoriji

Neki ljudi znaju da se busaju u grudi da time što jedu meso nastavljaju tradiciju naših praistorijskih predaka. Ovo je međutim daleko od istine, što je i nauka potvrdila. Ljudi su kroz evoluciju zapravo konzumirali onu hranu koja im je bila dostupna, a u najvećem delu istorije i na najvećem delu planete, to je bila upravo – biljna hrana. Zato plant based ili preovlađujuće biljna ishrana nije nikakav skoriji trend ili moda. U pitanju je zapravo način na koji se većina čovečanstva hranila kroz vekove.

Moć za ličnu i globalnu promenu je u našem tanjiru, a recept je vrlo jednostavan – da dodamo više biljaka i smanjimo udeo mesa. Međutim, ima tu i nešto više, a to je da ipak ne odlučujemo samo šta ćemo da jedemo već i kakav je to svet koji želimo da stvorimo i ostavimo generacijama koje dolaze.