Neočekivani efekat Ozempika: Ljudi masovno gube želju za mesom i okreću se biljkama

Revolucionarni lekovi za mršavljenje (poput Ozempika) su zaludeli svet. Znamo da tope kilograme i "gase" apetit. Ali, najnovija istraživanja otkrivaju nešto mnogo fascinantnije što se dešava u glavama korisnika.

Nije reč samo o tome da jedu manje. Reč je o tome da jedu drugačije. Podaci pokazuju da ljudi na ovoj terapiji počinju da osećaju odbojnost prema mesu, masnoj hrani i prerađevinama, dok im telo iznenada počinje da traži voće i povrće. Da li svedočimo eri "slučajnih vegetarijanaca"?

Meso ne prija kao pre

Studija koju je sproveo Univerzitet u Arkanzasu donela je zapanjujuće podatke. Skoro polovina korisnika GLP-1 lekova (klasa kojoj pripada Ozempik) izjavila je da drastično smanjuje unos govedine i svinjetine. I to nije stvar snage volje. Korisnici prijavljuju da im teška, masna hrana životinjskog porekla jednostavno više ne "miriše" i ne prija stomaku.

Pored crvenog mesa, značajno je opao i unos piletine, morskih plodova i jaja. Čini se da kada se "utišaju" centri za zavisnost u mozgu, žudnja za jakim, životinjskim proteinima opada.

Telo traži vodu i zelenilo

Ako ne jedu burgere i slatkiše, šta onda jedu? Istraživanje pokazuje jasan trend: jedine kategorije hrane čiji je unos porastao su voće, lisnato povrće i voda.

Ovo je veliki udarac i za industriju brze hrane. Više od 70% ispitanika reklo je da su prestali da jedu prerađenu hranu (čips, grickalice, gotova jela). Naučnici veruju da lekovi menjaju način na koji doživljavamo "nagradu" od hrane, pa preslatka i premasna hrana gubi svoju privlačnost, dok sveže namirnice postaju primamljivije.

Tektonski poremećaj za prehrambenu industriju

Ovo više nije samo zdravstveno pitanje, već i ekonomsko. Stručnjaci sa Univerziteta Kornel su izračunali da domaćinstva u kojima neko koristi ove lekove troše oko 5% manje novca na meso. Možda zvuči malo, ali na globalnom nivou, to su milijarde dolara gubitka za mesnu industriju.

S obzirom na to da se predviđa da će do 2035. godine skoro 9% populacije (u SAD, a trend prati i Evropa) koristiti ove lekove, potražnja za govedinom bi mogla trajno da opadne. S druge strane, to je dobra vest za planetu, jer je proizvodnja mesa jedan od najvećih zagađivača životne sredine. Manja potražnja znači i manji pritisak na resurse.

Ironija je očigledna. Dok se vegani i ekolozi godinama bore da ubede ljude da smanje unos mesa zbog etike i zdravlja, čini se da će jedan lek to uraditi "prečicom". Bilo da je u pitanju lek ili svesna odluka, zaključak je isti - kada naše telo radi optimalno i nije "zavarano" šećerima i pojačivačima ukusa, ono prirodno bira biljke.