Ovo je prirodna alternativa Ozempiku: Tajna je u GLP-1 hormonu, a evo gde se on krije

Ozempik je lek koji mnogi smatraju „medicinskom senzacijom decenije“ i moćnim lekom za mršavljenje, pomoću kojeg je moguće izgubiti i do 15% telesne mase. Prvobitno razvijen kao lek za pacijente sa dijabetesom, vrlo brzo je zbog svog efekta snižavanja apetita privukao pažnju kao potencijalno rešenje za ljude koji se bezuspešno bore sa viškom kilograma. Da li je sav "hajp" koji se stvorio oko Ozempika opavdan, koji su benefiti korišćenja, koliki su rizici i da li postoje prirodne alternative? Ozempik se inače svrstava u porodicu lekova poznatih kao GLP-1 agonisti, što znači da imitiraju efekte hormona GLP-1 koji se prirodno proizvodi u našem organizmu.

Šta je hormon GLP-1 i čemu služi?

Glukagonu sličan peptid – 1 (GLP-1) je hormon prirodno prisutan u našem telu koji ima ulogu u regulaciji apetita, nivoa šećera u krvi i varenja. Naš sistem za varenje zapravo izlučuje više od 20 razlličitih vrsta ovih peptidnih hormona među kojima je i dotični GLP-1. Primarni stimulator izlučivanja GLP-1 hormona su obroci bogati mastima i ugljenim hidratima, a njegova osnovna uloga je da mozgu prenese signal sitosti. Osim toga ovaj hormon usporava brzinu kojom hrana napušta želudac, pomažući da se duže osećamo sitim i da održimo stabilnije nivoe šećara u krvi.

Kada pacijentima ubrizgaju lek koji imitira GLP-1, njihov apetit se smanjuje što rezultira značajno manjim unosom hrane. U kliničkim studijama je izmereno prosečno smanjenje unosa kalorija kod tretiranih osoba od 25, pa čak i do 50 %.

Šta tačno radi Ozempik i koliko je efikasan za gubitak kilograma?

Naš GLP-1 hormon se ne proizvodi samo u našim crevima, već i u mozgu, gde reguliše apetit uticajem na centre za glad i želju za hranom. Ozempik kao GLP-1 agonist imitira dejstvo hormona tako što se vezuje za GLP-1 receptore. Može se reći da dejstvo lekova agonista GLP-1 dosta podseća na dejstvo kontraceptivnih pilula, koje imitiraju dejstvo hormona placente „varajući“ naše telo da misli da smo konstantno trudni. Po sličnom principu lekovi koji imitiraju dejstvo GLP-1 hormona uspevaju da prevare naš organizam da pomisli da sve vreme jedemo. To je trik kojim drastično smanjuje osećaj gladi i želje za hranom.

Do sada najduža studija dejstva ovih lekova ispitivala je njihovo dejstvo tokom 4 godine na preko 17.000 ljudi – slučajno podeljenih na one koje su tretirali lekom i placebo grupu. Ukupan rezultat je da su ljudi u grupi koja je tretirana lekom izgubili 9% više telesne težine nego oni u placebo grupi. Interesantno je međutim, da su težinu gubili samo u prvih 65 nedelja (nešto više od godinu dana). Nakon toga njihov gubitak težine je zaustavljen (dostigli su plato), iako su nastavili da dobijaju inekcije leka do kraja isteka studije – još skoro 3 godine.

Smatra da je nakon ovih godinu dana uzimanja leka dalji gubitak kilograma onemogućen najverovatnije zbog kombinacije dva faktora koji otežavaju dalje mršavljenje – prirodnog otpora organizma protiv gubitka stimulisanjem apetita, kao i smanjenih kalorijskih potreba zbog manje telesne težine subjekata. Minus je i to što se nakon prestanka uzimanja leka apetit vraća u normalu, što za mnoge znači da će ponovo početi da dobijaju na težini. Zapravo, izgleda da nakon prvih godinu dana i dostizanja platoa gubitka težine, nadalje pacijenti uzimaju lek samo da bi održali dostignutu kilažu (?!).

Neželjeni efekti uzimanja Ozempika

Najčešće primećeni neželjeni efekti su: mučnina, povraćanje, proliv i zatvor. Mogući su i problemi sa žučnom kesom i pojačana učestalost pojave kamena u žuči (verovatno zbog veće količine masti u cirkulaciji zbog naglog gubitka kilograma). Postoje i sumnje i upozorenja na mogućnost pojave mnogo ozbiljnijih problema kao što su: tumor štitne žlezde, zapaljenje pankreasa, zapaljenje žučne kese, bolest bubrega, problemi sa preniskim nivoom šećera u krvi, pa čak i pojava samoubilačkih misli.

Ipak, u ovom slučaju je najbitnije je analizirati benefite nasuprot potencijalnoj šteti od uzimanja ovog očigledno moćnog leka. Tako su istraživači pronašli da pacijenti koji dostignu gubitak od 10% telesne težine imaju više od 90% šanse da benefiti uzimanja leka budu veći od štete, dok je suprotno pronađeno za one koji ostvare gubitak od samo 5% telesne težine (oni imaju veću štetu nego korist).

Prirodna alternativa Ozempiku postoji

Koliko god bili očajni ili zabrinuti oko neuspeha da izgubimo višak kilograma, nije neophodno pribegavati lekovima, kao što su ovi imitatori GLP-1 hormona, jer priorodna alteranativa postoji. Pronađeno je, naime, da kada unesemo obrok baziran na biljnoj hrani, za razliku od mesnog obroka na pr., u našem organizmu se više nego duplira količina GLP-1 koji se prirodno izlučuje. Kako su ćelije koje proizvode GLP-1 kao odgovor na unete kalorije locirane pri kraju digestivnog trakta, ako se većina kalorija koje unesemo apsorbuje pre toga, efekat ovog hormona na smanjenje apetita će biti mnogo manji. A upravo to se dešava kada konzumiramo hranu siromašnu vlaknima, a bogatu kalorijama, masnoćom, šećerom i skrobom, koja se brzo apsorbuje u gornjem delu probavnog sistema. Ne čudi onda što brzo ogladnimo nakon slatkiša, grickalica, brze hrane i sl., jer naše telo bukvalno ne dobije informaciju da smo zaista nešto jeli.

Veruje se da su naši praistorijski preci kroz hranu konzumirali i po 100 g vlakana, što je oko 6 puta više od današnjeg proseka. To samo znači da smo evoluirali jedući velike količine celovite biljne hrane – prirodno bogate vlaknima. Ona je omogućavala našim prirodnim mehanizmima za regulisanje osećaja sitosti da rade kako treba i spreče nas da se prejedamo. Kada bi dakle jeli onako kako je priroda predvidela, imali bi dovoljno GLP-1 hormona da regulišemo svoj apetit na prirodan način. Verovatno je zato izučavanjem ljudi koji se hrane plant based ishranom i utvrđeno da su oni u proseku 15-ak kilograma lakši od ljudi na uobičajenoj ishrani.